Advertise on podcast: Dramski program - Radio drama

"Uslovi plaćanja bili su vrlo nepovoljni već samim ugovaranjem zlatne klauzule, od koje se u međunarodnim poslovnim odnosima u to vreme već odustalo zbog Velike svetske ekonomske krize. Ugovoreni iznos zahtevao je isplatu 11 tona zlata. Pored toga, po mišljenju Jugoslavije Lozinger nije ispunio svoje ugovorne obaveze. Lozinger zapravo nije ni kreditirao projekat jer je sve poslove uglavnom finansirao iz naplate dospelih menica, dok je poslove izvođenja radova poverio domaćim podizvođačima ugovarajući sa njima za 25% niže cene od onih iz osnovnog ugovora."

"Prva noć. Bila je divna noć. Takva noć valjda može biti jedino onda kad smo mladi i ljubazni, slušaoče. Nebo je bilo tako zvezdano, tako svetlo da, kad ga pogledaš nehotice se zapitaš zar pod ovakvim nebom mogu da žive besni i hiroviti ljudi? Neka Gospod češće došapne ovo pitanje u našu dušu, ljubazni slušaoče." Reditelj: Ivan Vanja Alač Glumci: Aleksandra Pavlović i Stefan Simić Pijanistkinja: Tamara Knežević Violinistkinja: Katarina Badnjar Kompozitor: Dimitrije Beljanski Dizajneri zvuka: Aleksandar Marković i Milorad Ićitović Dramatizacija: Divna Stojanov

NASTAVAK SASTANKA NARODNE SKUPŠTINE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE 9. mart 1934. G. Misirlić: "Vidite, gospodo, sa kakvim su misterioznostima obavljeni poslovi i transakcije oko izvršenja ovih ugovora zaključenih za građenje železnica. Mi ovde stojimo pred jednim ugovorom iz koga ne možemo ničim da zaključimo: na što se i zašto se izdaje tri miliona i dvesta hiljada dinara. Ta suma ide iz državne kase, to je nesumnjivo i to se jasno vidi iz ovog ugovora. Ali na šta se ona daje: zbog čega se ona uzima: to se ne vidi. Ona neznano kuda i neznano zašto odlazi iz državne kase u džepove onih koji nisu daleko od ovih ugovora. Koji su ti? To treba da znamo mi; to treba i mora da zna ovaj narod, kome se i poslednja para uzima za porez. I pitanje je: koliko ovakvih i onakvih sličnih ugovora ima još i ko zna koliko je puta po 4 miliona i 200 hiljada dinara do sada već otišlo neznano kuda i čeznano zašta i ko zna koliko će puta još to biti ako vi, narodni poslanici, u ime naroda i države ne presečete dalji ovakav rad.  Država je teško oštećena. Narodnoj imovini zadan je težak udar. To je nesumnjivo dokazan i utvrđen fakt. Crni krivac: predlagač i glavni organizator cele radnje to je g. Ministar svobraćaja. Ostale krivce će nam on pokazati, a tražiće ih i istražna komisija - anketa i sud." 

XXI REDOVNI SASTANAK NARODNE SKUPŠTINE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE 28. FEBRUARA 1934. Andra Stanić: "Ugovorima obuhvaćene pruge pogođene su sa društvima po jedinačnim cenama a stvarno koštanje ovih pruga je veće s obzirom na uslove u zaključenim ugovorima. Te ugovore u ime Kraljevske vlade potpisao je samo Ministar saobraćaja g. Lazar Radivojević i bez znanja Vlade. Na tim ugovorima nema potpisa Ministra finansija. Svi su ovi ugovori prestavljali, dakle, nezakonite akte i ipak je Ministar saobraćaja dopustio društvima da pristupe radu. Da je to moje tvrđenje tačno vidi se i po tome, što je na te ugovore tako gledao i Ministar saobraćaja g. Lazar Radivojević. I on je smatrao da ti ugovori nisu punovažni i zato je predložio da bi se pokrio, za finansijski zakon za 1933/34. godinu ovaj član (§ 50 tač. 2): „Ugovori o građenju pruge Požarevac — Kučevo, Veles—Prilep, Bihać—Knin i Priština—Peć zaključeni po odobrenju Pretsednika Ministarskog saveta P.M.S. Br. 2248 od 20. juna 1931. godine, P.M.S. Br. 3758 od 22. oktobra 1931. i rešenju Ministarskog saveta G.Ž. Br. 9705 od 23. septembra 1932. primaju ce kao punovažni.“ Smatram za potrebno da naročito istaknem: da ce u predlogu finansijskog zakona za 1933/34. godinu nije nalazio ovaj § 50. Ovaj je član ubačen u finansijski zakon putem amandmana, tako da je on izglasan ca budžetom „neprimećen“ i bez diskusije. Nezakonitim zaključivanjem ugovora Ministar odgovara materijalno i moralno. G. Radivojević znao je za tu svoju odgovornost i zato je pohitao da provlačenjem ovog amandmana u Finansijski zakon pokrije ove ugovore zakonskom formom i da svoju materijalnu štetu prenese na ceo narod."

"OPŠTINSKE NOVINE Požarevac 18.09.1932. Građenje pruge: Požarevac - Kučevo - Negotin Radovi na građenju pruge Požarevac - Kučevo, koji su započeti još pre godinu dana, uveliko se nastavljaju. U vezi s ovom prugom izvršiće se i rekonstrukcija današnje Požarevačke stanice. Današnji izgled ove stanice, po projektu koji je pre neki dan definitivno odobren, biće dosta izmenjen. Ova stanica biće i za prugu normalnog koloseka i za prugu uskog koloseka, koja od Dubravice preko Požarevca ide do Petrovca i koja će uskoro biti produžena i do Žagubice. Projekat požarevačke stanice predviđa i jedan podzemni hodnik dug oko četrdeset metara za prelaz putnika sa pruge uskog koloseka na normalan kolosek."

"Još za vreme parlamentarnog režima došao je u Beograd nekakav Markus Rajh, po saznanju propali bankar iz Njujorka, inače iz Galicije, i predstavio se je kao predsednik jednog velikog Njujorškog društva za izgradnju Železnica pod nazivom: ORIJENTKONSTRUKT, AMERIKANSKI ORIJENTALNI SINDIKAT ZA GRAĐENJE, sa Generalnim Predstavništvom za Evropu u Parizu. Ovaj Markus Rajh, stavio se je u vezu sa tada vodećim krugovima u Beogradu, od kojih i sa trojicom narodnih poslanika. On je smislio plan, da Njegovo tobožnje društvo učini ponudu tada Požarevačkoj Oblasti za izvođenje železničkih radova i liferovanje materijala, nudeći zato kredit od pet miliona amerikanskih dolara."

Mladi za mlade! Tragediju Antigona, prvu u nizu lektira za srednje škole i gimnazije koja se realizuje na našem radiju, oživela je starija grupa Teatra mladih Mišolovka. Kroz proces rada na ovoj radio-drami mladi su imali priliku da se upoznaju sa medijem radio-drame, da istražuju moć glasa i zvuka i da razmišljaju na teme koje Antigona otvara: savest, hrabrost i sukob između ličnog i društvenog zakona. Tako je lektira postala prostor dijaloga, eksperimenta i zajedničkog istraživanja pitanja doslednosti, principa, zastupanja sopstvenih izbora. Mala pomoć na putu snalaženja i razumevanja mita koji je prethodio Antigoni: Nakon Edipovog odlaska (ovo je zgodan momenat da pročitate dramu Car Edip ili da se informišete o mitu o Edipu), njegovi sinovi Eteokle i Polinik dogovorili su se da će naizmenično vladati Tebom, svake godine jedan. Međutim, nakon što je Eteokle završio svoju prvu godinu vladavine, odbio je da preda presto bratu. Proterani Polinik odlazi u Arg i tamo se ženi. Uz pomoć svog tasta Adrasta, Polinik je sakupio vojsku i krenuo u rat protiv Eteokla. Braća se suočavaju u dvoboju i obojica ginu. Nakon njihove smrti, vlast preuzima njihov ujak Kreont. Kreont ne dozvoljava da se napadači Tebe sahrane pa tako Polinik ostaje nesahranjen. Takovom odlukom Kreont sledi atinski zakon ne dozvoljava pokop neprijatelja države. Porodica umrlog, međutim, ima obavezu prema njemu: mrtvi moraju da budu sahranjeni, makar simbolično. Tu dolazi Antigona, sestra Eteokla i Polinika i traži jednakost za oba brata. Reditelj: Ibro Sakić Adaptacija: Divna Stojanov Igraju: Tara Jeftović, Ena Vitomirović, Teodora Kuzmanov, Marko Trivić, Pero Blažić, Vasilije Zečević, Mihajlo Gucunja, Marko Glišić, Pavle Mazalica Kompozitor: Lazar Novkov Muzički interpretatori: Nenad Patković, Aleksandra Lazin Ton majstori: Aleksander Sivč, Milorad Ićitović

Ovo je priča o dečaku koji je uprkos brutalnom nasilju u porodici, u državi koja se raspadala, uz pomoć čoveka velikog srca ipak postao požrtvovani policajac rešen da zbog pravde ne skeće sa puta koji je odabrao, svestan zla koje ga vreba iz senke. Vidovdan, centalna tema ove drame, tragična je tačka srpskog naroda, ali je i simbol borbe za slobodu, otpor, viteštvo, herojstvo i patriotizam.

Zašto je rad gerontodomaćica i negovateljica iz Srbije potpuno nevidljiv? Aleksandrina, Dajanina i Milenina priča pokazuju nesigurne, često ilegalne radne uslove i emocionalni teret koji ovaj posao nosi, dok ih nijedan zakon, agencija ili ugovor ne štite. Radio drama istražuje teme poput privilegija, eksploatacije, odnosa Zapadne i Istočne Evrope u domenu tržišta rada, kao i solidarnosti, brige i ljudskosti postavljajući pitanje: ko brine o ženama dok one brinu o drugima? Režija: Ana Ilić Uloge: Aleksandra Ilić Pleskonjić, Gordana Đurđević Dimić, Marija Medenica, Višnja Obradović i Marija Radovanov Dizajneri zvuka: Aleksandar Marković i Milorad Ićitović Kompozitor: Ivan Ostojić

Tragikomediju „Posle milion godina“ napisao je Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, 1889. godine. Smatra se prvom naučno fantastičnom dramom u evropskoj književnosti i govori o kraju čovečanstva. Pripadnici nove vrste ljudi koje Ilić naziva Duho-svet, naseliće Kosmos za milion godina i pronaći će dva poslednja homo sapijensa na Zemlji. Ilića najviše zanima perspektiva emocionalnog razvoja čoveka, te ispravno zaključuje da se čovek duhovno mnogo sporije razvija nego tehnološki. Režija: Milica Stojanov

"Veslajte brže, braćo! Ne može brže, Đorđe. Matica je jaka, đavo je odneo. Ako probudimo vodeničare diće dreku i ceo šanac podići na noge. Evo obale. Gde smo sad Đorđe? U Ćesarskoj u Sremu. Sačekaćemo zoru, a onda ćemo da se predamo graničarima."

Mladen Dražetin "Ticanova buna" „Ticanova buna“ je istorijska drama koja tematizuje pobunu naroda iz 45 sela u Sremu, u svega nekoliko dana 1807. godine, a odigrala se na prostoru između manastira Ravanica u Vrdniku i atara sela Bingule, kao i sela Jaska i Vognja. Pobunu naroda izazvao je težak položaj Srba kmetova i paora u tom delu tadašnjeg Austrijskog carstva.

Drama sa devet lica, tri kore za tortu i jednom strašnom pričom za laku noć.

Emisija je namenjena starijima od 16 godina! Dečak beži od kuće i upoznaje skitnicu koji mu postaje indijanski instruktor, a njegov nestanak jedini primećuje mlađi brat, takođe indijanac i stub porodice. Otac je prezauzet svojom umetnošću, a majka hardkor biznisom. Deda između studiranja mesečari, a komšinica je zaslepljena požudom. Policija pronalazi mladog indijanca "Kukuruznu Lisicu" u blizini deponije, polunagog i umazanog tuđom krvlju. Ova neobična porodica se trudi da pronađe put iz lavirinta, ali misteriju nestalog escajga i trofejnog 'skalpa' može da reši jedino mlađi indijanac "Čajna kesica". Autor: Slobodan Govorčin

Menadžer predstave Frenk, ton majstor Miki i stažista Džoni, komandni su centar popularne predstave koja je u toku. Oni su profesionalci i nikada se ne predaju. Čak i kada projekat krene nizbrdo, njihova posvećenost spasava čast kuće, predstave, glumaca, profesije i publike. Pored toga, što su sva trojica zaljubljeni u glavnu glumicu, oni vole pozorišni život i sve što „daske“ znače. Majkl Vukadinović je mlad i uspešan dramski pisac. Dramski tekst „Sound Cues“ je napisao 2005. godine. Živi i radi u Los Anđelesu.