Advertise on podcast: TAMPON ZONA

Žene su bile i ostale prva linija svake borbe za dostojanstvo, obrazovanje i pravdu. Danas, u trenutku kada su institucije urušene, a struka devalvirana godinama loših odluka i sistemskog zanemarivanja, izuzetno je važno da se njihov glas čuje daleko i glasno.U novoj epizodi ugostile smo tri izuzetne žene koje se nalaze na studentskoj listi: dr Mariju Marunu, profesorku sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,dr Sanju Belić, profesorku hemije sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, iJelenu Živković, radnicu iz Leskovca. Pričamo o tome kako su obrazovanje, radnička prava, urbanizam i nauka devastirani u Srbiji pod režimom SNS-a. U ovoj epizodi otkrivamo: Šta se nalazi u planu i ključnim tačkama studentske liste i zašto nam je potrebna promena iz korenaKako izgleda stvarni život žena u unutrašnjosti Srbije i kakva je svakodnevica žena sa više od 45 godina koje se vode kao „teško zapošljiva kategorija”,Na koji način je struka srozana, ali i kako ponovo da vrati integritet i društvenu odgovornostZašto je ženski glas presudan na ovim izborima i zbog čega borba ne prestaje Ovo nije samo razgovor o politici - ovo je poziv na solidarnost, buđenje i akciju. Studentska borba nam je pokazala put, a prisustvo naučnica, aktivistkinja i radnica na listi dokazuje da alternative postoje. Epizoda je nastala u saradnji sa Befemom.

U novoj epizodi podkasta Joj majko ugostile smo Dolores, drugaricu mamiku i autorku podkasta Zdrava priča sa Dolores!  @zdravaprica  ! Dok kroz svoj podkast svakodnevno edukuje o roditeljstvu i otvara ključne teme, sa nama je potpuno iskreno podelila svoje lične izazove, roditeljske dileme i generacijske „boljke”.Pretresemo sve ono što nas dočeka od septembra:Kako sačuvati živce dok se vraćamo u rutinu i školsku svakodnevicu?Viber grupe: Postoji li uopšte način da se navigira kroz beskrajna obaveštenja bez stresa?TikTok akademija roditeljstva: Kako filtrirati gomilu saveta na mreži i ostati dosledna sebi?Dilema savreme mame: Da li je u redu postaviti jasne granice i biti malo „stroga mama” ili nas uvek sačeka krivica?Pravila ponašanja u parkiću i na igralištu, postoje li?Uz mnogo smeha, prepoznavanja i generacijskog razumevanja, otvorile smo teme o kojima se najčešće priča samo sa najbližim prijateljicama. Hvala Dolores na sjajnom razgovoru i divnoj energiji!✨ Podkast serijal „Joj majko” realizujemo u saradnji sa brendom Plazma. Više o Bukvaru za roditelje pronađi ovde https://www.bukvarzaroditelje.rs/o-projektu/

Danijela Štajnfeld je bila meðu prvim ženama u regionu koje su hrabro istupile i progovore o seksualnom nasilju. Kroz svoj film, a potom i pred institucijama, otvoreno je progovorila o preživljenom seksualnom nasilju i pokrenula talas koji više niko nije mogao da zaustavi.Ipak, umesto zaštite, dobila je lekciju o tome kako društvo tretira preživelu koja odbija da bude pasivna i bespomoćna.Zato što nije bila „idealna žrtva” - zato što nije prijavila odmah, zato što se borila, postavljala pitanja i preuzela narativ u svoje ruke - ostala je bez podrške kakvu je zaslužila. Zbog činjenice da ne živi u Srbiji, bila je u izuzetno nepovoljnom položaju: razapeta između geografske udaljenosti, hladnih institucija i brutalnog medijskog linča kom je bila izložena. Dok su je mediji napadali i preispitivali svaki njen korak, sistem je izabrao liniju manjeg otpora. Danas, kada se tom istom sistemu i počiniocima dele priznanja i nagrade za životno delo, vraćamo se na početak. Na mesto gde je hrabrost počela.U večerašnjoj epizodi, Danijela konačno govori o svemu: o progovaranju, procesu zaceljenja i strpljenju ka sebi, ali i o iscrpljujućim sudskim procesima koji nisu isterali pravdu.

U ovoj epizodi serijala Pričaj mi o ljubavi Ana i Đurđa odgovaraju na vaša najčešća pitanja o savremenoj ljubavi, odnosima, intimi i raskidima.Da li danas olako dižemo ruke od odnosa?Koliko je zapravo do nas, a koliko do partnera ili okolnosti?Da li nas ideja da „negde postoji nešto bolje“ sprečava da budemo prisutni u odnosu?Može li odnos da opstane bez intime?I kako prepoznati i prihvatiti kada je stvarno kraj-kraj?Naše najdraže psihološkinje i „ljubavne aktivistkinje“ ponovo su sa nama da zajedno rasklope nedoumice koje nas muče u savremenim odnosima — i odgovore na pitanja koja često postavljamo sebi, a ne znamo kome da ih postavimo.Koji odgovor iz ove epizode vam je najviše rezonovao? Pišite nam u komentarima. 👇

Nakon što se u martu 2011. godine tragično okončao život dečaka Alekse Jankovića iz Niša – žrtve brutalnog i dugotrajnog vršnjačkog nasilja – celo društvo ostalo je sa pitanjima na koja do danas nismo dobili adekvatne odgovore.U međuvremenu se dogodilo i masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar”. Život se još jednom jednostavno nastavio – tamo gde je moralo da se zastane, zamisli i suštinski sve promeni, društvo je nastavilo po starom.Film „Tri nedelje posle” uzima za polazište upravo ovaj slučaj, ali fokus pomera na reakciju okoline: na razred koji tri nedelje nakon tragedije odlazi na školsku ekskurziju.U ovoj epizodi gosti su reditelj Miša Terzić i glumica Klara Karaulić. Razgovaramo o tome šta ta ekskurzija zapravo predstavlja u našem društvu, zašto sklanjamo pogled sa neugodnih i teških tema i koja je uloga posmatrača - onih koji ćute dok se nasilje dešava. Kakav je sistem koji ovo ne tretira kao problem i da li možemo onda reći da on postoji ako žmuri na društvene požare?

Šta sve oblikuje lezbejske odnose iznutra, a šta na njih utiče spolja? U ovoj epizodi ugostili smo psihološkinju Vedranu Mirković sa kojom razlažemo teme o kojima se često nagađa, a retko stručno i otvoreno razgovara.Od pop-kulturnih fenomena i uobičajenih pojava – poput brzog useljavanja ili ostajanja u bliskim odnosima sa bivšim partnerkama – pa sve do dubinskih izazova sa kojima se lezbejski parovi susreću svakog dana.Dotakle smo se takozvanih manjih, ali akumuliranih stresora: kako konstantna briga o bezbednosti u javnom prostoru iscrpljuje partnerke, na koji način neprihvatanje ili delimično prihvatanje od strane porodice stvara dodatni teret, i koje mehanizme odbrane možemo izgraditi da bismo sačuvali bliskost.

"Neka deca se rode iz stomaka, a neka pravo iz duše. I ta ljubav nema granice."U novoj epizodi otvaramo temu o kojoj se ne govori dovoljno glasno, a koja nosi neopisivu snagu, ljubav i hrabrost: o usvajanju dece.Ovo nije priča o administraciji. Ovo je priča o srcu. O tome kako se prelazi put od želje do onog trenutka kada konačno zagrlite svoje dete.Sa Kristinom koju znate kroz profil @usvojena__mama i Natašom pričale smo o najlepšim i najizazovnjim trenucima, o strahovima, iščekivanju onog sudbonosnog telefonskog poziva i prvim danima prilagođavanja kada dete konačno stigne kući. One su i članice Udruženja Deca rođena iz duše, a ova epizoda je zagrljaj za sve roditelje koji su prošli ili prolaze kroz ovaj put, ali i važna lekcija i podsetnik za sve nas o tome šta zaista čini jednu porodicu.Slušamo se i gledamo na svim platformama!Podelite sa nama u komentarima svoje utiske, priče i reči podrške. 🎧✨Hvala  @plazmazvanicnikanal  na podršci da pričamo otvoreno o različitim aspektima majčinstva, a više o "loyality" programu saznajt ovde: https://www.plazma.rs/loyaltyPodržite nas mesečnim donacijama na Patreonu: https://www.patreon.com/Tamponzona ili kroz naš webshop gde možete naći i JOJ MAJKO šolje i čarapice https://tamponzona.rs/shop/Produkcija: Studio today.rs Montaža: Mila Ðurðić Zvuk špice: Marko Dorić Dizajn: Dušan Lilić Digital: Maša Ðurić

U novoj epizodi podkasta sa psihološkinjom Anðelijom Simić pričamo o tome kako su balkanski patrijarhat, kolektivne traume i društveni kontekst skrojili obrasce koji utiču i danas na naše doživljaje ljubavi i kapacitete da volimo i budemo voljeni. U ovoj epizodi @psychology_unplugged nam priča o najčešćim obrascima koji se prenose: - obrazac žene majke mučenice - obrazac emotivno nedostupnog oca- obrazac očuvanja braka ili porodične tajne po svaku cenu Pričale smo i o tome kako da ove obrasce prepoznamo, “polomimo” , i zajedno sa partnerom i partnerkom kreiramo nove i svoje. Na kraju, probale smo da predvidimo koji su to obrasci u čijem kreiranju sudelujemo mi danas 🤔

U novoj epizodi serijala „Joj majko“ gošća je glumica i muzičarka Anđela Jovanović. ​⁠(Sigurno je obožavate i pratite u  @Radiomilevafanpage  )Razgovarale smo o tome kako je izgledalo odrastati u glumačkoj porodici Branke Pujić i Dragana Gagija Jovanovića, ali smo brzo prešle i na teren realnog, svakodnevnog roditeljstva i njene uloge mame. U ovoj epizodi pričale smo o solidarnosti u parkićima, o “ekstremno radoznaloj deci” - naš eufemizam za male nemirce koji imaju energije za tri života i ne drži ih mesto.Pričale smo i o Anđelinim “joj majko“ momentima, podršci i ulozi partnera. Slušamo se!Hvala Plazmi na podršci u ovom serijalu!

Šta znači biti sa objektivom ispred policijskog kordona i gde prestaje dokumentarna fotografija, a počinje lična i kolektivna borba? U novoj epizodi ugostila sam tri mlade fotografkinje i studentkinje koje objektivima beleže istoriju naših ulica. One ne posmatraju proteste sa bezbedne distance – one su u samom centru zbivanja, na prvoj liniji fronta gde se spajaju umetnost, aktivizam i stvarna opasnost.Kroz dubok i otvoren razgovor tražile smo odgovore na pitanje zašto je svaki kadar sa protesta ključni istorijski dokument i svedočanstvo istine koje niko ne može da izbriše. Pokrenule smo i teme o bezbednosti na terenu, pričajući o tome kako izgleda suočavanje sa onima koji bi po zakonu trebalo da štite građane, a umesto toga sprovode nasilje nad njima. Posebno smo se osvrnule na one najemotivnije, najteže i najlepše trenutke koje su uspele da uhvate kroz objektiv dok je oko njih ključao bes, ali i neverovatna ljudska solidarnost. Ovo nije priča samo o fotografiji kao mediju, ovo je svedočanstvo o hrabrosti, o devojkama koje odbijaju da ćute i o borbi koja se, uprkos svemu, nastavlja.

Šta ostaje kada utišamo glasove okruženja koji nam govore ko bi trebalo da budemo? U novoj epizodi podkasta gostuju mi rediteljka Kukla ( Katarina Bogdanović) i glumica Alina Juhart, povodom filma „Fantasy“. Kukla je reditljsko ime koje stoji iza spotova ‪@senidahofficial‬ , ‪@SaraJoOfficial‬ , ‪@DinoMerlinOfficial‬ ‪@NatasaBekvalac.official‬ i mnogih drugih, a povod za gostovanje bio je njen prvi dugometražni film Fantasy. Razgovarale smo o odrastanju žena na Balkanu, kvir ljubavi, ali i o potrazi za sopstvenom istinom i onoj jednoj osobi čija je podrška dovoljna da promeni sve. Da li je naše telo naše, ili je ono samo političko polje na kojem se prelamaju tuđa očekivanja? Slušamo se dok istražujemo granicu između onoga što jesmo i onoga što je samo – fantazija.*Film Fantasy možete pogledati 17.maja u Kinoteci od 20h u okviru Dana slovenačkog filma.Podržite našu održivost na:   / tamponzona   ili preko našeg shopa www.tamponzona.rs/shop🌸Autorka: Iva Parađanin LilićProdukcija: Agelast Production ‪@agelast‬   / agelast_  Montaža: Đurđa StankovićDigital: Maša Đurić   / ajmokuci  Vizuali: Dušan Lilić ⁠  / li___le  Animacija: ⁠  / crackandthecity  Muzika: Marko Ignjatović i Ana Janković ⁠  / anjutara

Večerašnjom epizodom otvaramo novo poglavlje – serijal „Pričaj mi o ljubavi“. Želimo da istražimo različite perspektive emotivnih odnosa, ali i da ogolimo načine na koje društvo, očekivanja i vaspitanje oblikuju našu intimu.Simbolično, krećemo – od kraja.Gostuje nam Iva Branković (‪@sinergija.centar‬ ) psihoterapeutkinja i docentkinja na FPN-u, sa kojom razgovaramo o raskidima i razvodima. Istražujemo:Šta je kraj označavao nekad, a kakvu težinu nosi danas?Kako da znamo da je zaista gotovo i šta nas čeka „dan posle“?Šta je zapravo emotivna bezbednost?Zašto nam se neko odjednom zgadi zbog sitnice (čuveni the ick) i šta nam taj osećaj poručuje?I ono najvažnije za mnoge od nas– zašto se toliko plašimo samoće?Ovaj serijal gradimo zajedno sa vama. Hvala vam što ste popunjavale ankete i upitnike; vaši odgovori su nam pomogli da postavimo pitanja koja se često plašimo da izgovorimo naglas.

Današnju epizodu otvaramo pitanjem koje nas je sve protreslo: Šta nam slučaj Jeffreyja Epsteina zapravo govori o svetu u kom živimo? Objavljivanje ovih dokumenata nije samo pravosudni epilog jednog užasnog slučaja, već rendgenski snimak trulog društva u samom vrhu svetske moći. To je dokaz da tamo gde se koncentriše ogroman kapital, ženska tela često postaju meta.Ali, Epstein nije izolovan incident na dalekom ostrvu. On je simbol sistema.U ovoj epizodi istražujemo:Globalni potres i lokalne pukotine: Ko su „naši“ Epsteini, gde se kriju i kakvu zaštitu uživaju unutar naših institucija?Digitalni front i manosfera: Kako algoritmi i digitalne horde mrzitelja žena postaju saveznici predatora, pretvarajući mizoginiju u profitabilan sadržaj?Pravo na izbor pod opsadom: Zašto su abortus i telesna autonomija ponovo glavne mete antirodnih pokreta i ko finansira tu regresiju?Vrh piramide: Zašto, uprkos tome što su žene obrazovanije i osvešćenije nego ikada, centri moći ostaju nepromenjeni i hermetički zatvoreni?Ako su stare institucije zakazale u zaštiti žena, koji su naši mehanizmi borbe? Kako da radikalna solidarnost postane jača od sistema koji hrani predatore?O ovim teškim, ali neophodnim temama, danas razgovaramo sa ženama koje godinama seciraju naše društvo:Biljanom Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije,Hristinom Cvetinčanin Knežević, sociološkinjom (koju znate i kao Feminizam iz teretane),Jovanom Markulić iz Autonomnog ženskog centra.Slušamo se. Jer ćutanje je prostor u kojem predatori rastu.Podcast je nastao u saradnji sa ‪@BefemFeministickiCentar‬ , a uz podršku Kvinna till Kvinna Foundation i UK International Development.

U ovoj epizodi bez filtera se suočavamo sa teškom istinom: nekada kul devojke polako postajemo krindž milenijal mame. Sa nama su dugogodišnje prijateljice, mame i drugarice glumica Hristina Popović i pozorišna rediteljka Jana Maričić. Pričamo o strategijama za preživljavanje i razumevanje tinejdžerskih bubica, ali i o onom mnogo važnijom sloju koji često uzimamo zdravo za gotovo: ženskom prijateljstvu koje služi kao jedini pravi teg za ravnotežu. Hristina i Jana nam otkrivaju koliko je lakše (i zdravije) prolaziti kroz roditeljske izazove kada pored sebe imaš osobu koja te razume bez mnogo objašnjavanja, podsećajući nas da je u svetu u kom se stalno preispitujemo najvažnija ona podrška koja dolazi uz smeh, slušanje i razumevanje.

Serija @sramhr nastala kao domaća adaptacija planetarno popularnog norveškog formata "Skam", postala je mnogo više od puke franšize – ona je postala ogledalo savremene mladosti u regionu. Pod rediteljskom palicom Jelene Gavrilović, serija je osvojila brojnu publiku zahvaljujući svojoj autentičnosti i hrabrosti da progovori o temama koje društvo često gura pod tepih. Kroz inovativnu digitalnu strategiju, gde su životi likova nastavljeni na društvenim mrežama u realnom vremenu, granica između fikcije i stvarnosti je tanka, čime je stvoren dubok osećaj identifikacije kod mladih. Ipak, ono što "Sram" izdvaja jeste njegova duboka edukativna dimenzija i uloga sistema podrške; serija ne samo da mapira probleme, već pruža direktno razumevanje i validaciju mladima koji prolaze kroz krize identiteta, nasilje ili mentalne izazove u trenutku kada su im oni najvažniji i najveći. U ovom razgovoru sa Jelenom idemo iza scene, pričamo o celom procesu pripreme serije i saradnje sa glumcima i glumicama. Govorimo o temi odrastanja i fenomena "devojaštva", preko univerzalnog osećaja srama, pa sve do poslednje sezone koja je, kroz suptilan i emotivan prikaz istopolne ljubavne priče, postavila nove standarde u predstavljanju marginalizovanih iskustava u našem medijskom prostoru.Podržite našu održivost na :   / tamponzona   ili preko našeg shopa www.tamponzona.rs/shop*Ovaj podkast serijal nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Mreže za izveštavanje o različitosti. Za njegov sadržaj isključivo je odgovorna Tampon zona i on ne odražava nužno stavove Evropske unije niti programa Mreže za izveštavanje o različitosti.