Advertise on podcast: U raljama osećanja

U šestom delu serijala "U raljama autoritarnog režima" razgovaralo smo o nadi i beznađu i razlici između beznađa i bespomoćnosti. O tome koliko je teško, ali i ne i nemoguće, sačuvati nadu u situacijama (povremeno) doživljene bespomoćnosti, poput ove u kojoj se nalazimo, kada vlast čini sve da nas ubedi da smo bespomoćni.  Osvrtali smo se na to koliko je za nadu u borbi važan smisao, o tome kako se borba za slobodu nikada ne završava i kako je sama po sebi cilj, o tome da su procesi društvenih promena procesi dugog trajanja i da nadu tražimo u tome da će ono što činimo danas doneti promenu u budućnosti koju mi možda nećemo dočekati, ali neke naredne generacije hoće. Pričali smo o odgovornosti, o zajedništvu, istrajnosti, empatiji i o ideji da nada može, a verovatno i treba, da se vežba da bismo ostali u kondiciji. Pričali smo i o našim ličnim borbama za smisao i nadu i suprostavljanju bespomoćnosti.  Moji sagovornici bili su psiholog Aleksandar Baucal i psihijatar Milutin Kostić, borci za slobodu i psihološku dobrobit društva.

Na prvom prolećnom susretu "U raljama osećanja" zaronili smo u misterije nesvesnog i onoga što teško osvešćujemo u našim ljubavnim odnosima, pokušavajući da bolje razumemo kako i kuda vodimo te naše ljubavi. Razgovarali smo o tome zašto nežnost i destruktivnost, želja i strah i ljubav i mržnja idu ruku pod ruku i zašto i ne može, a verovatno i treba, da bude drugačije.  Na tribini "Povedi ljubav sa mnom" govorili su psiholozi Ana Perović, Jelena Vidić i Dušan Jurić, razgovor vodila psihološkinja Đurđa Timotijević. Naziv tribine inspirisan je istoimenom pesmom Nenada Marića aka Kralja Čačka sa novog albuma "Dobro jutro, ljudi".

U razgovoru sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Ksenijom Perišić pokušali smo da ponudimo okvir za razmišljanje o tome kako se društveno i političko prelamaju u ličnom iskustvu žene i utiču na njenu psihološku dobrobit.  Razgovarale smo o potencijalnim faktorima rizika koje rodna socijalizacija devojčica u dominantno patrijarhalnom društvu može imati po psihološko zdravlje žena u odraslom dobu. Takođe smo govorile o tome koliko je važno da razumemo i kako se naše lično prelama u društvenom — zašto danas kreiramo i održavamo baš određene odnose, dinamike i pozicije u kontekstu u kome živimo. Na posletku, osvrtale smo se na to koliko je važno da, u svakom kontekstu, pokušamo da sagledamo sopstvenu moć delovanja i promene, kako na ličnom, tako i na društvenom planu.

U decembru 2026. smo na osmom rođendanu emisije razgovarali o tome kako nam je dok trpimo represiju i nasilje ovog režima, šta ćemo sa ožiljcima koji ostaju i kako da probamo da se zaštitimo i budemo bolje.  Tema je nikad aktuelnija, nedavni lokalni izbori su pokradeni uz pesnice i sekire, zastrašivanje i hapšenje studenata se nastavlja, a krenuo je i otvoreni, nasilnički pohod na univerzitete i fakultete sa ciljem da se ugase, zajedno sa svakim pokušajem otpora.  U ovom razgovoru probali smo da se razumemo, repariramo i damo nadu.  Učesnici tribine bili su Aleksandar Baucal, Marko Tomašević, Slađana Đorđević i Đurđa Timotijević.

O ADHD-u, odnosno poremećaju pažnje sa hiperaktivnošću, razgovarale smo sa psihijatricom Vanjom Mandić Maravić i psihološkinjom Snežanom Mrvić iz Instituta za mentalno zdravlje. Razgovarale smo o statusu ovog poremećaja u medicini u Srbiji danas, o njegovoj prirodi i ispoljavanju, kako u detinjstvu, tako i u odraslom dobu, kao i o njegovom tretmanu. Razgovarale smo i o trendu njegove samodijagnostike, često pogrešne, i o tome šta bismo umesto toga mogli konstruktivno da uradimo za sebe.

Može li ljubav da traje?  Otvorili smo ovo pitanje osvrćući se na istoimenu knjigu psihoanalitičara Stivena Mičela. Da li je gubitak strasti i uzbuđenja u dugim vezama prirodna posledica ljubavi koja traje ili mi imamo aktivnu ulogu u tome? Zbog čega toliko ulažemo u kreiranje konstrukata predvidivosti i sigurnosti od naših partera, naših odnosa i sebe samih? Mora li izvor uzbuđenja biti odvojen od izvora sigurnosti ili postoji teži način koji možda krije odgovor na pitanje koje otvaramo?  U potrazi za odgovorima okrenuli smo se i seriji "Scenes from a marriage", taman da vas podstaknemo da gledate, ako već niste, jer ima spojlera :). Razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Anom Perović.

Gde je uloga psihologije i psihologa u razumevanju stresa na radnom mestu i može li da nam pomogne? Kako da razumemo izvore stresa na poslu i mehnizme kojim ga održavamo? Šta možemo da uradimo da na poslu ne budemo većinu vremena u stanju uzbune? Šta je, zapravo, pregorevanje i kako možemo da ga preveniramo?  O ovim i mnogim drugim zanimljivim pitanjima o našim emotivnim mukama na radnom mestu i potencijalnim rešenjima za iste, razgovarali smo sa psihologom i psihoterapeutom Vladimirom Borovnicom.

Razgovarale smo o tome kroz šta sve prolazimo kad smo bolesni, o tome šta nam je tada potrebno da nas u emotivnom smislu poneguje i koliko lekovito može da bude kada je neko samo prisutan, sa uvažavanjem i nežnošću, posebno lekovito kada je taj neko lekar koji nas leči.  Naša sagovornica bila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Kulović, autorka knjige “Lekovitost - kako pomoći pacijentu da ozdravi: psihološki priručnik za lekare i pacijente”.

Trudnoća i rođenje deteta su dragocena i verovatno nezamenjiva iskustva. Za neke od nas, ta iskustva, osim toga što su prelepa, donose i mnogo toga izazivnog i teško podnošljivog. U ovoj epizodi probale smo da osvestimo barem nešto od tog iskustva što je teško podnošljivo i da o tome glasno i bez cenzure razgovaramo. Naša sagovornica bila je Slađana Đorđević, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Više od pola godine nakon pada natrešnice železničke stanice u Novom Sadu i početka studentskih protesta reflektujemo nad tim kako smo dok donosimo odluke o tome kako ćemo delovati kao politička bića - bića koja žive u zajednici i učestvuju u njenom funkcionisanju.  Razgovarali smo o moralnom razmišljanju i njegovom razvoju i o tome kako društvo u kome živimo na njega utiče. Razgovarali smo o tome koliko je moralno odlučivanje daleko teže nego što se nekad čini, o celom paketu osećanja koji ga prate, od straha do krivice. Probali smo da nađemo razumevanje i za sebe i za druge, posebno za one koje doživljavamo kao različite od nas. Moji sagovornici bili su Jelena Vidić, psihoškinja i psihoterapeutkinja, docentkinja na FMK i Aleksandar Baucal, psiholog i profesor na Filozofksom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

O raskidu, o tome šta se sve prekida i završava, šta sve gubimo i kako nam je u svim teškim osećanjima koja nas tada preplavljuju na smenu, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoaterpeutkinjo Anom Perović.

Simak tribine "U raljama nedostižnog - nikad dovoljno dobri" povodom 7. rodjendana emisije "U raljama osećanja". Razgovarali smo o tome kako je živeti sa doživljajem da ovakvi kakvi smo nismo dovoljno dobri za život, da je on za nas možda pretežak i da se ponekad čini da nije ni vredno truditi se. Pokušali smo da razumemo koliko to može biti teško, kako da razumemo taj doživljaj i kako da probamo o njemu drugaije da mislimo. Probali smo da ponudimo i alternativu doživljaja bezvrednosti i bespomoćnosti koja ostavlja prostor za rast. Osvrnuli smo se na to i kako sa tog mesta postupamo prema sebi i prema drugima, na to zašto je važno da "samo nežno prema sebi" ne bude nežno samo prema sebi i šta se dešava kada izgubimo kritički osvrt na sebe i svoja postignuća i kako se to može reflektovati na roditeljstvo. Na tribini govorili psihoškinja i psihoanalitičarka Anka Marjanović Radonjić, psihoškinja i psihoterapeutkinja Jenela Vidić i psiholog Vladimir Borovnica.

Nastavak priče o životu i borbi u autoritarnom režimu poput ovog u kome živimo.  Padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra ove godine i događajima koji su usledili, probušeni su naši bablovi u kojima smo nekako uspevali da održimo iluziju normalnog života u kome smo, barem mi i naši najbliži, slobodni i bezbedni. O tome kako da izađemo iz začaranog kruga represije i straha i naučene bespomoćnosti i nastavimo da se borimo razgovaramo sa psiholozima i profesorima na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Aleksandrom Baucelom i Tamarom Džamonjom Ignjatović i studentom Fakulteta političkih nauka i aktivistom Pavlem Cicvarićem.

Ova epizoda snimljena je uživo na Festivalu mentalnog zdravlja u Pančevu. Razgovarali smo o seksulanosti, o tome da li biramo da budemo strejt ili gej, da li je seksualnost naša stalna ili promenljiva karakteristika. Razgovarali smo i o tome da li se i na koji način menja odnos društva prema seksualnosti muškaraca i žena, posebno prema onoj koja izlazi iz normativih mejnstrim okvira.  Razgovarali smo o stigmi, o prihvatanju, o duboko pogrešnim idejama i praksama u društvu, ali i o tome da se kao društvo ipak malo (sporo i nedovoljno) menjamo na bolje.  Naše sagovornice bile su psihološkinje Jelena Vidić i Doris Rafajlovski Đurmez.