Advertise on podcast: Nauka u kadru

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠⁠Project Hail Mary (2026) 🧠 Naučna tema: Astronomija 🎙️ Gošća: dr Marina Pavlović, Opservatorija Vera C. Rubin, Čile Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) ⁠⁠⁠⁠⁠Patreon donacije⁠⁠⁠⁠⁠ Jednokratne ⁠⁠⁠⁠⁠donacije⁠⁠⁠⁠⁠ Dr Cosmic Ray majice by ⁠⁠Dechko Tzar⁠⁠ Sunce polako gubi sjaj, Zemlji preti katastrofalno zahlađenje, a jedini trag koji imamo vodi do zvezde udaljene 12 svetlosnih godina. Tako počinje film Project Hail Mary (2026) i priča koja spas čovečanstva traži u astrofizici, biologiji, teoriji relativnosti i ponekom sasvim izmišljenom zakonu prirode. U novoj epizodi Nauke u kadru proveravamo gde se u ovom filmu završava stvarna nauka, a počinje dobra naučna fantastika. Kako uopšte stići do druge zvezde? Može li za putnika putovanje od 12 svetlosnih godina trajati samo četiri godine? Mogu li Astrofagi da skladište neverovatne količine energije i postanu gorivo za međuzvezdani brod? I koliko je Rocky, sa svojom čudnom planetom, atmosferom i načinom komunikacije, zapravo dobro osmišljen vanzemaljac? Ovoga puta imam posebnu čast i zadovoljstvo da nauku filma analiziram zajedno sa mojom dragom koleginicom, astrofizičarkom, nekada mojom studentkinjom i doktorandkinjom, dr Marinom Pavlović, naučnicom sa Vera C. Rubin opservatorije u Čileu. Marija i ja sada zajedno stavljamo Project Hail Mary na naučni test i pitamo se šta bi od ovoga ipak moglo da bude moguće? Marina Pavlović je naučnica (eng. sumit support scientist) na novoj američkoj opservatoriji Vera C. Rubin u Čileu. Njena uloga na ovoj opservatoriji je da se postara da harver i softver ove opservatorije radi kako treba i da je spreman za planirano decenijsko snimanje svemira. Marina je završila doktorske studije astrofizike na Univerzitetu u Beogradu. Marina je takođe odlična naučna komunikatorka. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka: Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠San Andreas (2015) 🧠 Naučna tema: Geografija, seizmologija 🎙️ Gošća: doc. dr Dajana Bjelajac, Prirodno-Matematički fakultet, Novi Sad Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) ⁠⁠⁠⁠Patreon donacije⁠⁠⁠⁠ 3 Jednokratne ⁠⁠⁠⁠donacije⁠⁠⁠⁠ 3 Dr Cosmic Ray majice by ⁠Dechko Tzar⁠ Možemo li predvideti zemljotres pre nego što se dogodi? Može li rased San Andreas izazvati zemljotres magnitude 9 koji bi rascepio Kaliforniju? I koliko su zapravo česti veliki Zemljotresi? San Andreas (2015) je film koji ne štedi ni Kaliforniju ni zakone fizike, ali se iza ovog holivudskog spektakla krije mnogo zanimljive nauke. Zato u novoj epizodi Nauke u kadru pričamo o tome kako zemljotresi zapravo nastaju, gde nastaju i proveravamo filmsku katastrofu tražeći odgovore na pitanja koliko veliki zemljotres San Andreas uopšte može da proizvede, da li bi Los Anđeles i San Francisko zaista izgledali ovako i odakle bi se pojavio onaj džinovski cunami? Da odgovorimo na ova pitanja će mi pomoći moja današnja sagovornica, koleginica doc. dr Dajana Bjelajac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, u Novom Sadu Dajana Bjelajac je docentkinja na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Takodje je i osnivačica i predsednica „Carpe Noctem“ udruženja koje se bavi zaštitom noćnog neba, predstavnica je Međunarodne zajednice Tamnog neba, i nosilac nagrade „Zaštitinik tamnog neba“! U istraživanjima se najviše bavi problemima svetlosnog zagađenja, a odlična je i naučna komunikatorka. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka: Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Serije: Chernobyl (2019)⁠ 🧠 Naučna tema: Fizika 🎙️ Gost: prof. dr Miodrag Krmar, Prirodno-Matematički fakultet, Novi Sad Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) ⁠⁠⁠Patreon donacije⁠⁠⁠ 3 Jednokratne ⁠⁠⁠donacije⁠⁠⁠ 3 Dr Cosmic Ray majice by Dechko Tzar Černobil, 26. april 1986. Jedna noć, jedan test i katastrofa koja je zauvek promenila način na koji razmišljamo o nuklearnoj energiji. Ali šta se te noći zapravo dogodilo u reaktoru broj 4 i kakve su zaista bile posledice ove katastrofe? U novoj epizodi Nauke u kadru razgovaramo o jednoj od najbolje ocenjenih mini-serija svih vremena, HBO-ovom Chernobylu, i ocenjujemo koliko je dobro prikazana nauku vezana za černobiljsku katastrofu. Kako je radio reaktor u Černobilu i šta je zapravo dovelo do eksplozije? Šta se događa sa ljudskim telom kada je izloženo velikoj dozi jonizujućeg zračenja i da li je serija njegove posledice prikazala realistično? Kako se od zračenja možemo zaštititi i koliko su opasni ljudi koji su mu bili izloženi? Koliko je ljudi zaista stradalo kao posledica Černobila i zašto se procene toliko razlikuju? Pričamo i o tome koliko verno serija prikazuje sovjetske naučnike i stručnjake, kako je zaista izgledao njihov rad i gde je granica između istorijske stvarnosti i televizijske dramatizacije. U tome će mi pomoći moj bivši kolega iz kancelarije, Miodrag Krmar, nuklearni fizičar, koji je živeo i radio kako u Americi tako i u Rusiji, da zajedno razdvojimo nuklearnu fiziku od televizijske fikcije i pokušamo da razumemo ne samo kako je do katastrofe došlo, već i šta nam je Chernobyl dobro objasnio a u čemu nas je možda i doveo u zabludu. Miodrag Krmar je redovni profesor na Katedri za nuklearnu fiziku Departmana za fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Tokom svoje karijere radio je na državnom univerzitetu Kaliformije u Los Andjelesu kao i na Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja u Dubni, Rusija, a bio je i savetnik za nuklearne tehnologije pri ministarstvu za inovacije i tehnološki razvoj. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka: Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠⁠Arrival (2016) 🧠 Naučna tema: Lingvistika 🎙️ Gost: prof. dr Strahinja Stepanov, Filozofski fakultet, Novi Sad Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) ⁠⁠Patreon donacije⁠⁠ 3 Jednokratne ⁠⁠donacije⁠⁠ 3 Šta ako jezik kojim govorimo ne opisuje samo svet već i menja način kako ga doživljavamo? Šta ako oni s kojima pokušavate da ostvarite komunikaciju se prvi put sreću sa vašim svetom? Kako bi komunicirali sa nekim gde ništa ne smete da pretpostavite da je poznato? Kako bi zaista mogao izgledati prvi kontakt sa bićima sa druge planete? U novoj epizodi Nauke u kadru pričamo o filmu Arrival (2016), jednom od retkih SF filmova u kojem prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom ne počinje oružjem, već pokušajem da se razumemo. A ko je bolji sagovornik za pitanja jezika nego lingvista i to prof. dr Strahinja Stepanov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Zajedno sa Strahinjom, pričamo o tome koliko je lingvistika prikazana u filmu uverljivo, da li je moguće dešifrovati potpuno nepoznat jezik bez ikakvog „Rosetta Stonea“ i koliko je naučno utemeljena centralna ideja filma — da učenje drugačijeg jezika može promeniti način na koji opažamo stvarnost, pa čak i vreme?Strahinja Stepanov je redovni profesor na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U svom naučno-istraživačkom radu bavi se lingvistikom teksta, analizom diskursa i stilistikom. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka: Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠The Da Vinci Code (2006) 🧠 Naučna tema: Istorija umetnosti 🎙️ Gost: dr Nikola Piperski, Filozofski fakultet, Beograd Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) ⁠Patreon donacije⁠ 3 Jednokratne ⁠donacije⁠ 3 Malo je knjiga koje su izazvale toliko interesovanja, kontroverzi i rasprava kao "Da Vinčijev kod". Bestseler Dan Brown-a prodat je u desetinama miliona primeraka, a njegova filmska adaptacija postala je jedan od kultnih trilera 2000-ih. Ali možda je najzanimljivije to što se i dvadeset godina kasnije pitamo: koliko u ovoj priči zapravo ima istorije? Da li je Leonardo da Vinči zaista skrivao poruke u svojim slikama? Ko je zapravo prikazan na Poslednjoj večeri? Kakve veze Sveti gral ima sa „kraljevskom krvlju“ i odakle uopšte potiče ideja o Isusu i Mariji Magdaleni? U novoj epizodi Nauke u kadru pričamo o filmu The Da Vinci Code (2006) i da bi razdvojili istorijske činjenice od mitova i fikcije, zovemo u pomoć Nikolu Piperskog, istoričara umetnosti, i člana ekipe koja stoji iza sjajnog podkasta History Cast, posvećenog istoriji. Jer "Da Vinčijev kod" možda nije naročito pouzdan čas istorije, ali jeste odličan povod da otkrijemo koliko je prava istorija često zanimljivija od teorije zavere. dr Nikola Piperski je istoričar umetnosti i naučni saradnik na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. U svojim istraživanjima najviše se bavi umetnošću srednjeg veka u Vizantijskom carstvu u zapadnoj Evropi. A svoj eksprtski ugao često deli i u okviru podcasta History Cast. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: Jaws (1975) 🧠 Naučna tema: Bilogija, ihtiologija 🎙️ Gošča: prof. dr Ksenija Aksentijević, Fakultet veterinarske medicine, Beograd Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Patreon donacije 3 Jednokratne donacije 3 Da li je Jaws tj Ajkula (1975) najveći horor svih vremena ili najveća nepravda učinjena jednoj životinjskoj vrsti? U novoj epizodi Nauke u kadru, dok se spremamo za odmore, analiziramo ovaj kultni film, snimljen pre 50 godina, koji je zauvek promenio brčkanje u moru. Još jedan razlog zašto ovaj film ima posebno mesto u kinematografiji je i taš što je on proslavio i bio početak sjajne saradnje dva genija, reditelja Steven Spielberg-a i kompozitora John Williams-a. Iako se genijalnost ovog filma krije u jednostavnosti gde slike mirne vode i dva tona izazivaju strah, nauka iza ovih stvorenja ipak nije toliko jednostavna. Da bi smo je razumeli pomoći će nam prof. dr Ksenijom Aksentijević sa Fakulteta veterinarske medicine, s kojom pričamo o tome kako se zapravo ajkule ponašaju, koliko su retki napadi ajkula i kakvu ulogu ove životinje imaju u očuvanju morskih sistema. Ovaj film nas je naučio da ih se plašimo, ali nauka će nas naučiti da ih poštujemo. Ksenija Aksentijević je vanredna profesorka na Katerdi za mikrobiologiju, na Fakultetu veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu. U svojim istraživanjima najviše se bavi bolestima riba. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠ Disclosure Day (2026) 🧠 Naučna tema: astronomija 🎙️ Gost: ⁠dr Nemanja Martinović, Direktor IS Petnica Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Iako se većina nas, uključujući i naučnike, nada i veruje da život na planeti Zemlji nije jedini život u svemiru pa čak ni u našoj galaksiji, to ne znači da su nas predstavnici inteligentnevanzemaljske civilizacije već posetili. Ili pak znači? Šta ako bisaznali da su nas već posetili, da žive medju nama, i da države to zataškavaju? Koliko je moguć takav scenario i koja je istina iza svih prijavljenih NLO-a? U novoj epizodi Nauke u kadru pričamo o najnovijem Spilbergovom filmu Disclosure Day (2026), u kojoj, moj gost, dr Nemanja Martinović, astrofizičar i direktor istraživačke stanice Petnica i ja, vam razotkrivamo sve što mi astrofizičari i astronomi znamo o NLO-ima i mogućnosti da su to zapravo vanzemaljske letelice.Nemanja Martinović je direktor istraživačke stanice Petnica, u kojoj je aktivan već dvadeset godina. Doktorirao je astrofiziku na Univerzitetu u Beogradu na temu evolucije patuljastih galaksija u jatima male mase. Radio je kao istraživač na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu a i na Matematičkom institutu SANU. Bio je predsednik Društva astronoma Srbije. Ako vam se svidja ovaj podcast i želite da opstane možete nas podržati svojim donacijama preko Patreon platforme. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Serije: ⁠ ⁠Dark (2017-2020) 🧠 Naučna tema: fizika 🎙️ Gost: Marko Šelić Marčelo Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) „Početak je kraj, a kraj je početak.“ Ali da li je? Kakvi sve paradoksi bi se javljali prilikom putovanja kroz vreme i da li bi se prošlost uopšte mogla promeniti? U novoj epizodi Nauke u kadru analiziramo kultnu nemačku seriju Dark (2017-2020) i njene fascinantne vremenske petlje. Pričamo o putovanju kroz vreme, paradoksima, crvotočinama, slobodnoj volji i granicama nauke, ali i o tome zašto je Dark jedna od najambicioznijih i najkompleksnijih SF priča ikada snimljenih. U raspetljavanju svih paradoksa, sagledavanju stvari iz različitih uglova će mi pomoći jedan od najvećih poznavalaca ove serije, muzičar i pisac čiji je poslednji roman Malterego, knjiga treća: Intronaut, izašao ove godine - Marko Šelić Marčelo Marko Šelić Marčelo je pisac i muzičar. Autor je 6 knjiga i 6 studijskih albuma. Urednik je Dilan Doga. Ono što njegovu hip-hop muziku čini prepoznatljivom su društveno-angažovani tekstovi. Poslednji roman Malterego, knjiga treca: Intronaut izašao je ove, 2026 godine. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠ The Martian (2015) 🧠 Naučna tema: astrofizika 🎙️ Gost: doc. dr Dušan Marčeta⁠⁠,⁠⁠ Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, Beograd⁠⁠ Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Ostali ste sami na Marsu. Nema pomoći. Nema plana B. Imate samo nauku. Koliko je scenario iz filma The Martian (2015) zaista realan? Da li bismo mogli da preživimo na Crvenoj planeti koristeći znanje, domišljatost i malo improvizacije? Koliko smo daleko zapravo od ljudske misije na Mars? U novoj epizodi podkasta Nauka u kadru razgovaram sa doc. dr Dušanom Marčetom, astronomom koji se u svom naučnom radu bavio upravo sletanjem na Mars. Zajedno istražujemo gde se završava holivudska drama, a gde počinje prava nauka o osvajanju Marsa. Dušan Marčeta je docent na katedri za Astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Osnovne studije je završio na smeru vazduhoplovstvo na Mašinskom fakultetu u Beogradu a doktorske na Katedri za astronomiju na smeru astrodinamika. U svojim istraživanjima Dušan se bavi dinamikom kosmičkog leta, planetarnim naukama a takođe i istraživanjem međuzvezdanih asteroida i kometa. Pored nauke rado se bavi i popularizacijom iste. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠Interstellar (2014) 🧠 Naučna tema: astrofizika 🎙️ Gost: Đorđe Ković, influenser djoksamtb Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Šta bi se desilo kada bismo mogli da otputujemo do crne rupe? Da li je moguće da na jednoj planeti provedete nekoliko sati, a da na Zemlji prođu godine? Kako izgleda crna rupa izbliza? U novoj epizodi podkasta „Nauka u kadru“ pričamo o filmu Interstellar - jednom od najambicioznijih i kako se često čuje najtačnijih naučnofantastičnih filmova ikada snimljenih. Ovog puta sa mnom nije naučnik, već neko ko postavlja pitanja koja bi postavio svako od nas. Moj gost u ovoj epizodi je Đorđe Ković, publici na društvenim mrežama poznatiji kao Đoksa (@djoksamtb). Ovaj mladi Čačanin trenutno studira administraciju računarskih mreža i bezbednost na internetu, a publiku je osvojio autentičnim, duhovitim i nenametljivim humorom kroz koji često komentariše svakodnevne i društvene pojave. Pored stvaranja sadržaja za društvene mreže, Đoksa u slobodno vreme svira bubnjeve i rado poseže za naučnopopularnom literaturom kao što su knjige Stivena Hokinga. Posebno ga fasciniraju svemir, crne rupe i velika pitanja o prirodi univerzuma, zbog čega je bio sjajan sagovornik za razgovor o filmu Interstellar. Njegova radoznalost i sposobnost da postavi upravo ona pitanja koja bi postavio i svaki gledalac učinili su ovu epizodu posebno zanimljivom. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: Contact (1997)⁠ 🧠 Naučna tema: astrofizika 🎙️ Gošća: ⁠prof. dr Dragana Ilić⁠,⁠ Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, Beograd⁠ Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Još uvek ne znamo da li smo sami u svemiru ali naučnici ne odustaju od potrage za odgovorom na ovo fundamentalno ljudsko pitanje, stalno osluškujući nebo u nadi da će jednom čuti zvuk civilizacije. Ali koje su šanse da jednom zaista dobijemo vanzemaljski signal iz svemira? Kolike su šanse da u našoj galaksiji postoje druge civilizacije? Kako astronomi zaista tragaju za inteligentnim životom van Zemlje? O jednom od mojih omiljenih filmova svih vremena Contact (1997), o projektu SETI, i potrazi za životom van Zemlje, pričamo sa jednom od mojih omiljenih naučnica svih vremena astrofizičarkom, profesorkom Draganom Ilić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. Dragana Ilić je redovna profesorka i šefica katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija, među kojima nacionalne stipendije L'Oreal UNESCO "Žene u nauci", i stipendije Aleksandar fon Humbolt fondacije. U svom naučnom radu Dragana istražuje aktivna galaktička jezgra i crne rupe u središtima galaksija i zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u projektu “Legacy Survey of Space and Time (LSST)” koji se sprovodi na opservatoriji Vera C. Rubin u Čileu. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: ⁠Alien (1979)⁠ 🧠 Naučna tema: Astronomija 🎙️ Gošća: ⁠⁠⁠Milena Radulović, glumica Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Šta se desi kada u svemiru ostanete sami, sa nečim nepoznatim što pokušava da vas ubije, a nemate gde da pobegnete? Vrištati ne vredi jer u svemiru vas niko neće čuti kako vrištite. Film Alien ili Osmi putnik kako je preveden, nije samo film o vanzemaljcu. To je priča o strahu, o nepoznatom i o jednoj ženi koja odbija da bude žrtva. Sigourney Weaver kao Ripley, nije samo preživela - ona je postala prva akciona heroina na velikom platnu. Ovaj prvi specijal Nauke u Kadru, sniman uživo na FemPower konferenciji, posvećujemo svim ženama, a o nauci u filmu Alien i o tome šta znači biti akciona heroina pričamo sa našom glumicom Milenom Radulović koja tu snagu donosi i na ekran i van njega. Milena Radulović je pozorišna, filmska i televizijska glumica, prepoznatljiva po ulogama u domaćim serijama „Pet“, „Besa“, „Državni službenik“, "Toma" i filmovima „Balkanska međa“, "Beležnica profesora Miškovića". Osim toga Milena ima značajnu filmsku i televizijsku karijeru i na prostoru Rusije i Španije gde je poznata po ulogama u ruskom filmu "Superdeep" i španskoj seriji "Scar". Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠, Dr Cosmic Ray 🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelji podcasta: Bioskop Arena Cineplex i FemPower

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma: The Day After Tomorrow (2004) 🧠 Naučna tema: Meteorologija, Klimatologija 🎙️ Gost: ⁠⁠⁠prof. dr Vladimir Đurđević / fizičar / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Da li bi klima na Zemlji mogla da se promenila za samo nekoliko dana? Film The Day After Tomorrow (Dan posle sutra) prikazuje svet u kome kolaps okeanskih struja pokreće lanac katastrofa — superoluje, naglo zahlađenje i globalni haos. Dve decenije kasnije, sa sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama, pitanja se nameću sama: Koliko je ovaj scenario zaista nerealan? Gde film preteruje, a gde otvara važna pitanja? I šta savremena nauka kaže o mogućim budućim promenama klime? U novoj epizodi Nauke u kadru, zajedno sa redovnim profesorom Fizičkog fakulteta u Beogradu i ekspertom za klimatske promene, Vladimirom Đurđevićem, pričamo o filmu Dan posle sutra, razgovaramo o tome kako funkcioniše klimatski sistem Zemlje, koliko se brzo on može promeniti, i šta nam govore najnovija istraživanja o mogućnosti gašenja Atlantske meridionalne cirkulacije i kakvu ulogu ona ima u regulaciji klime. Vladimir Đurđević je redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vladimir se bavi numeričkim modeliranje klime, analizom klimatskih podataka, analizom uticaja klimatskih promena, procenama rizika, ranjivosti i prilagođavanja na klimatske promene. Dobitnik je WMO Borivoje Dobrilović Trust Found Research nagrade u meteorologiji, godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad, nagrade Konstantin Jireček Medal – Die Südosteuropa-Gesellschaft, nagrade “Zeleni List”, i godišnjeg priznanja Centra za promociju nauke. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Serije: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Pluribus (2025) 🧠 Naučna tema: Sociologija 🎙️ Gost: ⁠⁠⁠prof. dr Aleksej Kišjuhas / sociolog / Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Zamislite svet u kome više ne postoji ja. Nema tajni. Nema usamljenosti. Nema ni slobodne volje. Jedan misteriozni virus dolazi iz svemira i čitavo čovečanstvo pretvara u jedan um - E pluribus unum. Da li bi to bio to kraj sukoba ili kraj onoga što nas čini ljudima? U petoj epizodi podcasta Nauka u kadru gledamo novu Apple TV seriju Pluribus iz ugla sociologije i astronomije i razgovaramo o kolektivnoj svesti, društvu bez individualnosti i nauci iza jedne od najjezivijih sci-fi ideja. U tome će mi pomoći moj sagovornik, sociolog, Aleksej Kišjuhas, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i redovni kolumnista Danasa. Aleksej Kišjuhas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za sociologiju. Takodje je redovni kolumnista za list Danas. U istraživanjima bavi se sociološkim istraživanjima ideologija, revolucijom I društvenim promenama, društvenom interakcijom I ljudskim emocijama. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza: 🎥 Filma/Serije: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Avatar (2009)⁠ 🧠 Naučna tema: Astronomija 🎙️ Gošća: ⁠⁠prof. dr Andjelka Kovačević⁠⁠, astronomkinja /Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, UB Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray) Od 400 milijardi zvezda u našoj galaksiji gde većina njihima planete, koliko bi bilo neverovatno da na nekoj od njih žive plava bića, lebde planine, a planeta diše kao posebno biće? Koliko bi zaista bilo neverovatno pronaći planetu? Ali pre nego što dožemo do Pandore i bića koja žive na njoj moramo da znamo kako zapravo tražimo druge planete, koliko su one međusobno različite, šta čini jednu planetu pogodnom za život i koliko bi na kraju krajeva bilo teško uočiti da život postoji na nekom vanzemaljskom svetu. U četvrtoj epizodi podkasta Nauka u kadru gledamo film Avatar (2009) iz ugla astronomije, astrofizike i astrobiologije. Zajedno sa mojom koleginicom, astronomkinjom, Andjelkom Kovačević, redovnom profesorkom na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, razgovaram o tomekako napreduje potraga za vanzemaljskim svetovima. Andjelka Kovačević je redovna profesorka na ⁠Katedri za astronomiju na Metematičkom fakultetu⁠ u Beogradu. Andjelka se bavi razvojem tehnika detekcije dvojnih crnih rupa i istraživanjem njihove dinamike. Takodje bavi se i primenom veštacke inteligencije za analizu podatakasa velikih pregleda neba. A ono što će nam u ovoj epizodi bi i najinteresantnijeje što se bavi i astrobiologijom odnosno i oblašću koja se bavi životom van zemlje i tu istražuje nastanjivost galaksije i gde sve u galaksiji može danastane život i bavi se razvojem novih uredjaja za detekciju. Takodje razvila je i metodu za odredjivanje mase asteroida na osnovu gravitacionih poremećaja njihovih putanja što je doprinelo jednoj svemirskoj misiji ka jednom asteroidu.Trenutno je najviše angažovana na projektu Vera Rubin opservatorije, što je jedan od najvećih svetskih astronomskih projekata koji će 10 godina snimati celo nebo i svemir najvećom kamerom na svetu. Slušajte nas na: 🎧  ⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠ 🍏 ⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠ ▶️ ⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠ Nauka u kadru na društvenim mrežama: 📸 Instagram: ⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠   🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠ 🎵 TikTok: ⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠   Autorka:Tijana Prodanović Kamera, audio i montaža: Darko Radovac Vizuelni identitet: Turbovanja Muzička tema made with Suno AI. Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex