Advertise on podcast: Biseri inovativnog ženskog preduzetništva

Današnja sagovornica je dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, prve organizacije posvećene podršci, promociji i razvoju ženskog preduzetništva kod nas koju čini 300 članica i 900 u proširenom članstvu, preko partnerskih udruženja u čijem je stvaranju UPŽ Srbije učestvovalo. Doktor ekonomskih nauka, doajen i vodeći nacionalni konsultant u oblasti ženskog preduzetništva, stručnjak za pitanja inovacija u malim i srednjim preduzećima, od 2015. predsedavajuća Sektorske grupe za žensko preduzetništvo u okviru Evropske mreže preduzetništva, naučni saradnik u Institutu „Mihajlo Pupin“, konsultant na mnogim nacionalnim i međunarodnim projektima, od toga preko 150 realizovanih u okviru UPŽ Srbije, autorka velikog broja naučnih i stručnih radova i tri knjige, dobitnica brojnih nagrada, među kojima i one prestižne, Alijanse žena sa sedištem u Vašingtonu, kojom je svrstana među 100 odabranih u svetu koji se godišnje nagrađuju za izuzetan doprinos ekonomskom osnaživanju žena O 23 godine na čelu Udruženja poslovnih žena Srbije „koje su proletele“, a svaka je nosila novi izazov. O ženskom preduzetništvu koje se za sve te godine razvijalo i danas više nije socijalna, već razvojna ekonomska kategorija. O osnivanju Udruženja uoči bombardovanja, „zbiru uspona i padova“ u razvoju ženskog preduzetništva, periodima optimizma, rasta, kriza i napretka koji se smenjuju. O snovima koji su se menjali tokom školovanja, od mladalačkih o pozivu profesorke srpskog, do studija ekonomije i marketinga kroz koji je na neki način „iživela te davnašnje snove“. O počecima Udruženja, prvom projektu i učesnicama, početnicama u biznisu, između ostalog ženama izbeglicama iz bivše Jugoslavije, od kojih je svaka pričala svoju emotivnu i potresnu priču, što je u njoj podstaklo želju da podrži žene generalno i oda priznanje velikoj snazi koju pokazuju. O umrežavanju žena sa ex Yu prostora, potrebi da se stvore nove veze, preduzetnicama koje pre svega prepoznaju jedna kod druge preduzetnički poriv koji većina ljudi nema. O privilegiji da radi i sarađuje upravo sa preduzetnicama, jer je to grupa koja se međusobno podržava, razume i druži, što je uvek u funkciji daljeg razvoja, i ličnog i poslovnog. O dobroj energiji koju Udruženje deli, što je verovatno razlog da je tako dugotrajno i moderno rečeno održivo, i sa i bez projekata. O Cvetu uspeha za ženu zmaja, koji je na neki način kruna rada Udruženja već 15 godina, želji da se pošalje poruka i mlađim generacijama kroz primere dobre prakse. O ćerkama koje su rasle sa Udruženjem i volele da budu od malene deo svega, uključivale se u razne aktivnosti a i danas ga podržavaju. O Međunarodnom danu devojčica u IKT-u, devojčicama koje uče da budu samostalne, upoznaju se sa preduzetnicama, preduzetništvom, savremenim tehnologijama. O osećaju privilegovanosti jer je okružena ženama koje su borci, interakciji sa onima koje čašu gledaju kao polupunu a ne polupraznu. Još mnogo divnih podsticajnih i toplih priča, uz poruku da je sve moguće i da je „samo nebo granica“.

Današnja sagovornica je Dragijana Radonjić Petrović, osnivač i partner u firmi MD Solution, sa bogatim iskustvom u svetu investicija, finansija i konsaltinga, etablirani stručnjak kada su investicije u pitanju uvek spremna da podeli svoja znanja, počasni konzul Republike Filipini. O tome u šta vredi investirati, jer svaki trenutak daje određene šanse jednoj vrsti imovine ili aktive. O krizi zbog pandemije koja je zatekla mnoge. O reakciji kada neka investicija ne ide planiranim tokom, prvo emotivnoj, a potom racionalnom sagledavanju stvari, uz brzo traženje drugog najboljeg rešenja. O snovima koje sve devojčice imaju, njenim da bude lekar, a onda je ujak, profesor na Ekonomskom fakultetu i akademik, inspirisao da počne da razmišlja o ekonomiji, koju je studirala sa ljubavlju. O preporuci jednog od profesora sa fakulteta da na početku karijere krene da volontira kao broker u jednoj od dve brokerske kuće u to vreme, što joj je trasiralo put i usmerilo je. O prelasku iz sigurne firme u novoosnovanu, M&V Investments, brokersku kuću u kojoj je zatim dugo godina bila direktor, onda partner i suvlasnik kompanije, koja je vremenom rasla i u jednom trenutku imala čak 70% učešća svih trgovanja na berzi. O težnji da se svaki dan nauči nešto novo, „makar i novi recept za kuvanje“ O radu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, velikom i bogatom periodu njenog profesionalnog života. O velikoj odgovornosti kada radite za državu, za viši interes i budućnost vaše dece, sasvim drugačijoj od one kada radite za sebe. O tome da je vikend uvek bio rezervisan za porodicu, o sinu koji studira biomedicinu, ćerki koja je „rođena sa preduzetničkim duhom i genima, što je svega par posto u populaciji“, koja će verovatno nastaviti njenim putem i koja danas, iako još srednjoškolka, prati poslovne trendove i najviše od svih traži njene analize, savete, „profesionalne usluge“. O ciljevima, koji su danas često samo materijalni, novcu za kojim se trči, a on je mnogo brži i najčešće beži, ali „ako ga pustite i date mu priliku da on vas sustigne tako da date sve od sebe“, ume itekako da nagradi. O suzama koje su sastavni deo života, pa i profesionalnog, o padovima koji su neminovni, samo je pitanje ko se kojom brzinom podigne da sa novim elanom i novom snagom krene dalje. O saradnji i solidarnosti među ženama, pridruživanju Udruženju poslovnih žena Srbije. O potrebi da firma „živi i diše stalno, jer u protivnom stagnira i umire“ i o sadašnjem poslu, pružanju saveta prilikom prodaje firmi. Mnogo pokrenutih tema, mnogo saveta, ohrabrujućih i podsticajnih misli - posle ovakvog razgovora nove ideje nadolaziće vam same od sebe.

Današnja sagovornica je Gordana Đurđević, suvlasnica i direktorka kompanije  Slovo, firme sa tradicijom dugom 180 godina, koja je deo istorije grafičke industrije Srbije. Nekada Slovolivnica, danas Slovo, ova firma ima bogatu prošlost i slavne osnivače. Daleke 1831. godine, knez Miloš Obrenović osnovao je prvu slovolivnicu po davnašnjoj želji srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Knjaževsko-srpska pečatnija je prvi zvanični naziv državne štamparije u okviru koje je radila Slovolivnica. Jedan od zaposlenih, od  1832. do 1838. godine, bio je i Anastas Jovanović, prvi srpski fotograf i litograf. O delatnostima kojima se danas firma bavi, spoju raznovrsnih zanata, kreativnih dizajnerskih rešenja i inženjerskih projekata - arhitektonskom, industrijskom i promotivnom obeležavanju, punom servisu usluga u arhitektonskom obeležavanju, od projektovanja, proizvodnje, do montaže proizvoda. O elementima vizuelnih komunikacija kojima su obeležili institucije poput Narodnog muzeja u Beogradu, SANU, Intercontinental Ljubljana, Crown Plaza i mnogih drugih. O industrijskom obeležavanju, markiračima specijalne namene, industrijskim oznakama koje se izvoze u mnoge zemlje, Švajcarsku, Nemačku, Češku, Bugarsku, Kinu, Vijetnam. O vremenu kada je išla u XIII beogradsku gimnaziju i želela da se bavi pozorišnom režijom i o preusmeravanju snova. O zaposlenju u tadašnjoj Slovolivnici i napredovanju od pripravnice, komercijalne direktorke, direktorke, do suvlasnice. O intenzivnim amplitudama u razvoju koje je za to vreme firma proživljavala zbog promena u tehnologijama, od potpunog gubitka tražnje proizvoda do ekspanzije na tržištu, od livenih slova, proizvodnje kalajne legure do digitalnih tehnologija, CNC i laserske gravure, digitalne i sitoštampe, tehnologije emajliranja. O ozbiljnom shvatanju, odgovornosti i posvećenosti poslu. O brizi o istorijskom nasleđu i čuvanju mašina iz davnih dana Slovolivnice. O sposobnosti prilagođavanja i pronalaženju novih poslovnih modela, moći predikcije u preduzetništvu, uključivanju logike, ali i kreativnosti i entuzijazmu koji se ne smeju izgubiti. O deci i njihovim profesionalnim putevima, ćerki koja se okreće marketingu i sinu koji je odlučio da uđe u preduzetništvo i Slovo. O daljoj budućnosti firme koja će zavisiti od novih generacija. O lepoti preduzetništva, mogućnosti da se zavisi od vlastitih odluka, iskazivanju sopstvenih potencijala kroz izazove. O ženama u preduzetništvu i podizanju društvene svesti o njima kroz delovanje Udruženja poslovnih žena u kojem je aktivno angažovana već petnaest godina. Uživajte u razgovoru sa izuzetnom sagovornicom, čija priča o profesionalnoj karijeri i uspešnoj firmi izaziva veliko poštovanje, koja će vas podstaći da razmišljate o lepotama preduzetništva, ali i značaju prilagođavanja novim momentima u poslu i neposustajanju da se pronađe rešenje.

Dobro došli u podkast Biseri inovativnog ženskog preduzetništva Udruženja poslovnih žena Srbije, seriju razgovora sa izuzetnim preduzetnicama, našim članicama, koje vodi Tanja Peternek Aleksić. Današnja sagovornica je Vesna Pucar Grubor, vlasnica i direktorka kompanije Vivex Group, porodične firme, koja se bavi proizvodnjom i prodajom sigurnosne opreme i opreme za poslovanje gotovim novcem. Preduzetnica u svetu sistema za deponovanje novca, mašina za obradu i brojača novca, sefova, detektora falsifikata, trezora, brava i sigurnosne opreme: O dolasku iz Banja Luke, studijama ekonomije u Beogradu, suprugu sa kojim se venčala iste godine kada su i zajednički pokrenuli firmu, koja uspešno posluje 26 godina. O počecima, kada su u kancelariji imali ukupno tri stolice, tako da je jedno od njih troje, koliko ih je tada radilo, uvek moralo da ustane i ustupi stolicu klijentu kada dođe na sastanak. O drugoj šansi u životu i u poslu. O sklonosti ka praktičnim stvarima u odnosu na teoriju, uzimanju stvari u svoje ruke, upravljanju svojim životom, uključujući i posao, ali i slobodi koja znači veliku odgovornost. O četvoro dece, od kojih je svako uspešno našlo svoj put, i Vivexu kao „petom detetu“. O firmi koja se od prodaje, a bila je još od 2000-tih lider u prodaji brojačkih mašina razvila u proizvodnu firmu, koja danas zapošljava softveraše, mašinske i elektro inženjere, ljude u podršci za sve proizvode koje imaju u programu. O životu firme koji je kao kada se odgaja dete, o dugom „pubertetu“ firme, koja je danas u svom razvoju stigla negde do „druge godine fakulteta“, treba da „završi fakultet, sazri i da krene svojim putem“. O porodičnom odnosu sa zaposlenima, odnosu brige ali i odgovornosti, koji je zapravo prava korporativna vrednost njihove firme. O trnovitom putu preduzetnika, tome da nije sve uvek uspeh, viziji koju preduzetnik mora da ima, kao i odgovornosti za sebe i za druge, potrebi da stalno uči, stvara, inovira. O radu i teškoćama sa kojima se susreću u vreme pandemije. O proaktivnosti, spremnosti da nađu rešenje i lojalnosti, karakteristikama koje posebno ceni kod svojih zaposlenih O inovacijama kojih ima u svakom pojedinom poslu, inovativnim stvarima u proizvodnji koje su preuzeli od svojih zavarivača, mašinbravara, magacionera... O mentorstvu koje je „sigurna kuća“ za mlade preduzetnice, programu koju UPŽ već dugo razvija. O svom interesovanju, neurolingvističkom programiranju (NLP), za koje je trener i kouč, koje joj je mnogo pomoglo i u preduzetništvu, u komunikaciji sa ljudima, slušanju toga šta ljudi misle. Uživajte u razgovoru, ne samo o biznisu, sa ovom izuzetnom sagovornicom od koje mnogo može da se nauči, mentorkom i motivatorkom, koja i planira da se u budućnosti više bavi edukacijom.

Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Danas možete pratiti četvrto izdanje Karavana, sa sagovornicama iz zapadne i centralne  Srbije – Snežanom Perić (In Loznica, osnivačem UPŽ  Kreativna vizija  Loznica i direktorkom Turističke organizacije Loznica), Slobodankom Cokom Stević (Kondortis Loznica, hotel Heba Divčibare) i Vesnom Baur (Basna Atenica, predsednicom UPŽ Nadežda Petrović Čačak). Tri uspešne žene u potpuno različitim sektorima, jedna predsednica, jedna osnivač udruženja poslovnih žena, a sve tri članice UPŽ Srbije. O Basni, nastaloj iz ljubavi prema prirodi, ali i one međusobne, između Vesne i njenog supruga, naučnika koji je iz Švajcarske došao u Srbiju i koristi svoja znanja u zajedničkoj firmi, koja se kroz karbonizaciju biomase i „zarobljavanje“ ugljen dioksida bavi ekologijom, novim načinom proizvodnje tradicionalnog proizvoda, u ruralnom okruženju, ali tako da cela priča ima mnogo širi,  globalni uticaj. O počecima turističke agencije Kondortis, uobičajenim za preduzetnike kod nas, u iznajmljenoj prostoriji sa jednim radnim stolom i sa puno entuzijazma, iako u teško vreme, u godini bombardovanja, jedinom putu kojim je Coka želela da ide – preduzetničkom, osnivanju subagenture u Loznici i Beogradu, potom i hotela na Divčibarama, putu koji danas izgleda kao da je čarobnim štapićem ostvarivala redom sve što je želela, ali iza toga stoji dugotrajan rad i trud. O Snežinom napuštanju profesorskog posla u tekstilnoj školi, da bi se posvetila privatnom biznisu, osnivanju butika In, koji je radio 25 godina, kafeu In (zbog toga je u Loznici i zovu Sneža In), koji radi već 20 godina, promovisanju ženskog preduzetništva kroz aktivnosti UPŽ Kreativna vizija. O velikim izazovima, frustracijama, momentima kada se čak razmišljalo o odustajanju, iako iz sadašnje perspektive izgleda kao da je sve bio „hod po crvenom tepihu“. O podršci porodice, jer „žena sve što radi oboji emocijama, i mora da ima neku sigurnost i stabilnost da bi bila uspešna u poslovanju“, prijatelja i posebno prijateljica, okruženja, ali i saradnika u firmi, kao i članica udruženja poslovnih žena i njihovom značaju. O deljenju iskustva, podršci, pre svega mladima, jer „ne piše sve na Guglu“, druženju, nedostatku rivalstva među preduzetnicama, jer svaka prolazi sličan put, suočava sa se sa sličnim problemima, radovanju uspesima one druge. O novim idejama koje donosi gotovo svaki dan u poslu, od kojih će neke prerasti u inovacije. O poslovanju u kovid periodu. O životnom balansu u onome što je privatno i onome što je posao. O sreći na poslu, u kojem se uživa i ne oseća „kao da si na poslu“. O tome da li će deca naslediti njihov biznis ili izabrati neki svoj put. O lepoti preduzetništva, neprocenjivom bogatstvu u slobodi kreiranja svega, odgovornosti i za uspehe i za neuspehe, objedinjavanju različitih profesija u jednoj, preduzetničkoj… Uživajte u razgovoru sa izuzetnim i ostvarenim preduzetnicama, koje šire pozitivnu energiju.

Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Danas možete pratiti četvrto izdanje, sa sagovornicama iz južne i zapadne Srbije, Tijanom Milovanović (Ukras Vranje, predsednicom UPŽ Vranja), Malinom Stanojević (predsednicom Udruženja žena Sačuvajmo selo Priboj i vlasnicom poljoprivrednog gazdinstva) i Draganom Janjić (Vinarija Aleksić Vranje). Tri izuzetno uspešne žene u potpuno različitim sektorima, dve predsednice udruženja žena, a sve tri članice UPŽ Srbije O romantičnim počecima Vinarije Aleksić i vinovoj lozi koju je njena majka donela  iz Dalmacije u Vranje i koja je na neki način simbolisala ljubav Draganinih roditelja, osnivača  vinarije, čije su ćerke nastavile porodični biznis - za koji u početku nisu ni sanjali da će dostići takve visine, 500.000 litara vina, izvoz u 9 zemalja, 14 etiketa. O 35 godina rada u FAP-u, Fabrici automobila Priboj, gde je Malina radila kao projektant, u nadzornoj službi i na drugim poslovima, a po odlasku u penziju posle lepog staža kada se „jedva čekalo da se ujutru dođe na posao“, započinje sasvim drugu priču vezanu za selo i ostanak žena na selu, jer kaže selo „nikada nije izašlo iz nje“. O tome kako je nastavila posao koji su započeli njeni roditelji, u firmi Ukras za proizvodnju lične zaštitne opreme, pre svega pletenih zaštitnih rukavica, iako joj u početku baš i „nije bilo jasno“ da će preuzeti firmu. Do tada, Tijana je uvek uz osnovni posao, u lokalnoj samoupravi, državnoj upravi, međunarodnom sektoru.. radila i nešto dodatno „za dušu“, a sve vreme bila prisutna u porodičnoj firmi koja je zapravo san njenog oca. A onda je trebalo doneti odluku „podvući jednu veliku crtu“, što je bio veliki izazov. O tome kako se prolazilo kroz pandemiju, revoltu što su se rukavice u početku prodavale po basnoslovnim cenama, a Ukras nije razmišljao o profitu već ih donirao sve vreme. O pravljenju novih poslovnih strategija jer je bilo vremena dok se zbog zaključavanja sedelo kod kuće, tako da je Vinariji Aleksić 2021. godina čak uspešnija od 2019. O tome kako se na selu nije mnogo osetila pandemija, bilo je dosta vremena, pa joj imanje „nikad nije bilo sređenije“. Jedino je bio problem sa dostavom proizvoda koje žene prave, jer se nije moglo na pijace, ali organizovana je direktna dostava, lično, poštom. O tome kako su sela postala neka vrsta terapije u vreme pandemije: svetla u svim kućama su gorela jer su se ljudi vraćali, vraćao se nekadašnji sjaj sela. O uvođenju inovacija kroz projekte „Moj prozor u svet“, obučavanju žena na selu  da koriste moderne tehnologije i opremu i tako plasiraju svoju robu, prave prezentacije svojih proizvoda, zakazuju i učestvuju na Zoom konferencijama, dok spremaju kolače… uz još mnogo anegdotskih momenata. O osećaju za preduzetništvo stečenom od roditelja, podeli poslova i odgovornosti  u vinariji između tri sestre, što je veliko olakšanje. O jednoj od prvih lekcija koje u preduzetništvu treba naučiti – da nema uspona bez padova. O tome da kada se ima proizvodna delatnost, inovativnost postaje kontinuirana aktivnost ako se želi opstanak na tržištu. Uživajte u razgovoru sa izuzetnim preduzetnicama od kojih ćete čuti prave male motivacione govore i saznajte „zašto je lepo imati svoj život u svojim rukama i biti preduzetnica, uprkos ponekad trnovitim danima“.

Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Danas možete pratiti treće izdanje, sa sagovornicama iz zapadne Srbije i Vojvodine, Marijom Ignjatović (Novitas Consult Šabac), Ljiljanom Matković (Ekotim Loznica), Tatjanom Todorović (Agrodukat Zrenjanin) i Draganom Čalijom (Saint D & Co. Novi Sad). Četiri uspešne žene govore o svojim počecima, ne uvek lakim. O energiji koja struji u menadžmentu firme Novitas Consult i fantastičnoj energiji majke Dragice Božinović, sa kojom Marija vodi firmu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, međusobnom prožimanju u vođenju posla, koje je dovelo do lepih ideja i uspeha. O tome kako su krenule 2011. godine, kada je donet Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji, želeći da doprinesu efikasnijem humanom društvu. O idejama koje datiraju od davnih dana, jer zaštitne radionice koje su zapošljavale osobe sa invaliditetom postoje još od 1946. godine u velikim posleratnim sistemima (Zorka, Jumko, Zastava, Javor..), a danas ima oko 60 ovakvih firmi i svest o tome se u privrednom sektoru pojačava. O Ljiljaninom dolasku iz Sarajeva i osnivanju firme Ekotim. O životnoj i profesionalnoj priči koja bi u nekoj drugoj sredini bila gotovo ekskluziva, ali na Balkanu mnogi su proživeli i prošli slične stvari. O dolasku ’92., sa početkom ratnih zbivanja u rodni grad, Loznicu, kada je kao izbeglica stigla u roditeljsku kuću, imala „krov nad glavom, lepu reč, podršku“ ali morala je da obezbedi egzistenciju za sebe i svoju porodicu. O osnivanju firme koja se bavi uslugama kontrole štetočina i kasnije proizvodnjom biocidnih preparata protiv glodara, deratizacijom, dezinfekcijom, dezinsekcijom, i obeležavanju 30-godišnjice postojanja firme sledeće godine. O Tanjinim počecima sa Agrodukatom, iz zakupljene prostorije, sa jednim fiksnim telefonom i debelim telefonskim imenikom, kretanju „iz minusa“ u vreme hiperinflacije. O tome kako preduzetnice često nisu ulazile u posao iz neke udobne pozicije, već uglavnom zbog egzistencijalnih problema. O prvih zarađenih 250 maraka od posredovanja u kupoprodaji, od kojih je porodica mogla da živi mesec dana, do današnjih 50 zaposlenih, magacina, silosa kojima firma raspolaže. O ponosu što je stvorila porodičnu firmu u kojoj radi treća generacija, od oca koji je profilisao firmu, preko nje koja je razvila posao, do ćerke i zeta danas, jer u svetu tek 12% firmi uspe da opstane do treće generacije. O osnivanju softverske kompanije Saint D & Co., Draganinoj želji da stvori firmu u kojoj će zaposleni voleti da rade, uživati da dođu na posao, jer prema statistikama čak 82% svetske populacije „mrzi svoj posao“. O upoznavanju sebe, što je nekada i najteže, a što joj je pomoglo da se opredeli za preduzetništvo još tokom studija elektrotehnike. O „programerskom“ i „menadžerskom“ karakteru, želji da uposli i svoje inženjersko znanje i kapacitete, ali i sve druge potencijale i veliku energiju koju ima. O Udruženju poslovnih žena Srbije i nagradi „žena zmaj“ koja je za neke od njih bila daleka vizija kojoj su stremili. O pristupanju Udruženju onda kada im „zahvali ženske energije“ u okolini, u kojem su sve slične, koje im omogućava poslovne kontakte, gde se stvaraju prijateljstva. O preduzetničkom nervu koji „ili imaš ili nemaš“, jer prema nekim istraživanjima na zemaljskoj kugli je svega 3% ljudi koji su se osmelili da osnuju firme.  O odrastanju u Udruženju, uz mamu „zmajicu“, koja je takođe članica, vlastitom članstvu i doživljavanju ostalih članica kao sopstvene porodice.

Tradicionalna manifestacija CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA koja je odavno postala brend Udruženja poslovnih žena Srbije, prva i najreprezentativnija nagrada ove vrste kod nas i šire u regionu, proglašenje najboljih preduzetnica koje od sada nose titulu „žena zmaj“. Priznanje se dodeljuje u dve glavne kategorije, Uspešan poslovni model i Izvozno orijentisana firma, a uručuju se i specijalna priznanja preduzetnicama koje su se istakle u nekom od navedenih kriterijuma iz glavnih kategorija. Ove godine dodeljeno je priznanje za Uspešan poslovni model Anji Ivani Milić, Arhi.pro Beograd. Specijalna priznanja dobile su: za uspešan model povezivanja nauke i privrede (zajednički) Ivana Beara, Marija Lesjak i Nataša Simin, suvlasnice „HerbElixa“ d.o.o. Beograd za preduzetnicu druge   šanse Katarina Tasković, vlasnica i direktorka „Koko dućan“ d.o.o. Pančevo      (La grupacija – La medic, La Mokosh, La Chicken House, La Mama) za medijsku promociju ženskog preduzetništva Lidija Marko, vlasnica agencije „Atlantis“ Zemun za doprinos lokalnom razvoju ženskog preduzetništva Snežana Perić, vlasnica ugostiteljske radnje i konsaltinga „In“ i osnivačica Udruženja poslovnih žena „Kreativna vizija“ Loznica za socijalno preduzetništvo Stanislava Rokvić, vlasnica Edukativnog centra „Poletarac“,      Bačka Palanka za inovativnost Tatjana Avramov, suvlasnica i direktorka „Real Red Raspberry“ d.o.o. Bečej za socijalnu inovaciju Vesna Stanimirović, vlasnica i direktorka PU „Stonogica“ Sremska      Mitrovica. Takođe, četvrtu godinu zaredom dodeljuju se priznanja RODNO NAJSENZITIVNIJIM KOMPANIJAMA. Velike kompanije koje primenjuju strategiju društveno odgovornog poslovanja, rukovode se principima UN za osnaživanje žena primenjujući načela rodne ravnopravnosti i koje pružaju najbolji model uključivanja žena u lance snabdevanja, ulaze u konkurenciju za ovo priznanje. · Prvo mesto Rodno najsenzitivnija kompanija pripalo je kompaniji Mlekoprodukt Zrenjanin · Na drugom mestu je Manpower Beograd, · Na trećem Generali Osiguranje Srbija Beograd. Prvi put ove godine dodeljena su i specijalna priznanja kompanijama koje su se posebno istakle u nekom od kriterijuma za ovu nagradu: · Specijalno priznanje za promociju učešća žena i devojaka u IT-u Schneider Electric · Specijalno priznanje za promociju značaja uključivanja žena u lanac dobavljača Represent Communications · Specijalno priznanje za kontinuirani karijerni razvoj žena menadžerki kompanije Ericsson, Erste Bank i Unicredit Bank. I ove godine ceremonija dodele nagrada prenošena je online, putem live streaminga. Zahvaljujući tome oko 1.000 ljudi pratilo je događaj iste večeri, u Madlenianumu oko 150 prisutnih zbog poštovanja mera, ostali preko YouTube kanala UPŽ Srbije.

Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Danas možete pratiti drugo izdanje, sa sagovornicama iz Centralne i zapadne Srbije, Zoricom Selaković (Dessert Čačak), Ljiljanom Stanojević (Stanojević d.o.o. Valjevo), Božanom Pantović (Elipsa Kraljevo) i Milencom Srećković (SET Šabac). Četiri veoma uspešne žene, pravi zmajevi u svom poslu, ispričaće svoje priče koje traju više decenija. Milenca, čija se firma bavi sistemskim inženjeringom, planiranjem objekata, projektovanjem i izgradnjom, Božana, čija je delatnost proizvodnja, prodaja i izvoz ženske konfekcije za „lepe, mlade i srednjovečne dame“, Ljiljana, „žena u muškom poslu“, kako je mediji predstavljaju, već 30 godina se bavi proizvodnjom, uslugama i trgovinom u oblasti metaloprerade, i Zorica, veteranka u „slatkom poslu, koji je međutim sladak samo kada se jede“, prva na prostorima bivše Jugoslavije registrovana pre tri decenije za izradu torti i kolača, dok danas torti i kolača, kaže, „ima na svakom ćošku, pa i na banderama“. O tome kako su decenije trajanja njihovih firmi bile veliki izazov, i ne uvek lake, iako su ostvarile velike uspehe u oblastima kojima se bave. O Zoricinim počecima proizvodnje kolača „iz podruma“, i vremenu koje je potrebno da se „stigne na prvi sprat“, o gotovo filmskoj životnoj priči kada je ostala bez ičega, jer ju je muž ostavio zbog njene radnice a ona nepromišljeno , u nastupu impulsivnosti i ljutnje, izašla iz već tada poznate i razvijene proizvodnje koju je sama stvarala, ostavivši sve mužu, primorana da po drugi put u životu krene od nule. I opet je stigla visoko, tako da je danas jedna od najpoznatijih firmi u svom domenu, a tu su i ćerke i unuke koje pomažu uspešnoj baki preduzetnici. O Ljiljinim počecima u predsoblju nedovršene kuće, sa kuhinjskom stolicom i crvenim Iskrinim telefonom sa kojeg je „sva važna“ razgovarala sa svojim kupcima, dobavljačima i majstorima, niko nije znao gde je „kancelarija“, a sastanci bi bili u nekom restoranu, i tome kako je polako sve išlo napred. O Božaninim počecima 80-tih, kada je sa suprugom rešila da se bavi nekom proizvodnjom, i logično je bilo da, pošto je radila u velikim državnim konfekcijama i sistemima, započnu biznis u tekstilu, „normalno, u kući, sa dve-tri mašine“, ali su brzo počeli da se šire i celu svoju kuću pretvorili u proizvodnju, a imali samo jednu sobicu gde su spavali, ali zato su napravili svoj brend, fabriku koja je pre korone imala 250 i više radnika, a sada ih nasleđuje i ćerka, možda će i unuke. O svojoj jedinstvenoj priči - Milenca, koja je i po svom imenu jedinstvena u celoj zemlji, napustila je fantastičnu poziciju direktora Vodovoda i započela svoj biznis iako nikada ranije nije razmišljala o preduzetništvu, kao građevinski inženjer „hidraš“, ali je 2000-tih u 45. godini života prešla u da radi za jednu firmu u privatnom sektoru, osetivši da je vreme da napusti Vodovod, a onda se čak u jednom trenutku našla na birou zajedno sa mužem, međutim kada je uskoro počela da dobija brojne ponude za posao, muž je „presekao“ rekavši „kad ti njima toliko vrediš, da osnujem firmu pa ti radi za mene“. Ostalo je istorija. O prijateljstvima koje gaje, međusobno se godinama družeći, upoznavši se preko Udruženja poslovnih žena Srbije koje im je omogućilo da se umreže, sreću i kada su postale ambasadorke, žene zmajevi, mentorke, počele su i međusobno da se otvaraju, više razgovaraju, shvativši da imaju veliku podršku u drugim ženama preduzetnicama. Uživajte u ovom razgovoru prepunom pozitivne energiji sjajnih žena sa dugogodišnjim profesionalnim i velikim životnim iskustvom, koji ćete od početka do kraja pratiti sa osmehom.

Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije. Danas možete pratiti prvo izdanje, sa sagovornicama iz Vojvodine Brankom Ivošević (Centar za lasersku hirurgiju Kuća zdravlja Perfect Vision Subotica), Gorjanom Ponjević Ballani (Wood Planet Zrenjanin), Svetlanom Mojić Džakula (Salt & Water Novi Sad) i Nadom Davidovac (Zelena apoteka, Novi Sad). Nada „koja leči i telo i dušu homeopatijom“, Svetlana „koja uređuje enterijere boinga 747“, Gorjana „koja vraća stari sjaj i rukama pravi čuda od drveta“ i Branka „koja pomaže ljudima da imaju bolji ili vrate očni vid“ govore O ženskom, posebno inovativnom preduzetništvu O ne baš običnim delatnostima kojima se bave O ordinaciji sa samo dva zaposlena i nekoliko oftalmoloških usluga, koja za 11 godina prerasta u vodeći centar za lasersku hirurgiju sa 26 stalno zaposlenih, velikim brojem eksternih saradnika, desetinama savremenih aparata, više od 50.000 operacija i pacijentima iz 35 zemalja O ženi u stolarskom zanatu, „muškom poslu“, sa gotovo filmskom životnom pričom, koja je iz Sarajeva preko Italije stigla do Zrenjanina, sa znanjem u oblasti restauracije predmeta i objekata od drveta, spomenika kulture, crkava, izazivajući čuđenje ljudi kada je vide na skeli. O „fabrikici“ za obradu drveta, sa 1.000 kvadrata i preko 35 mašina, nastaloj od radionice u garaži O farmaceutkinji, danas vlasnici dve apoteke, koja je prva počela da se bavi homeopatijom kod nas i u regionu, koju su godinama gledali sa čuđenjem i podozrenjem ne shvatajući šta je zapravo homeopatija, ali ona uporno nastavlja da razvija svest o ovom sve značajnijem i u svetu odavno prihvaćenom načinu lečenja O arhitekti koja se bavila jedriličarstvom godinama i mada u Vojvodini, iz ljubavi prema moru i prirodi svoja znanja je usmerila na vrhunski dizajn, luksuzne jahte, avione i objekte, danas priznata i nagrađivana u svetu i zbog prirode posla angažovana veoma često van naše zemlje O značaju nagrade Cvet uspeha za ženu zmaja i časti da se bude među odabranim ženama, kao i prepoznatljivosti koju ta nagrada donosi O posebnoj energiji koju žene preduzetnice imaju, a koja je uvek pojačana emocijama O umreženosti i povezanosti među članicama Udruženja poslovnih žena Srbije, osećaju da su deo jednog velikog tima i da žene stvarno imaju moć Uživajte u ovom razgovoru i temama o kojima verovatno niste znali mnogo.

Dobro došli u podkast Biseri inovativnog ženskog preduzetništva Udruženja poslovnih žena Srbije, seriju razgovora sa izuzetnim preduzetnicama, našim članicama, koje vodi Tanja Peternek Aleksić. Današnja sagovornica je Aleksandra Bogunović, vlasnica i direktorka kompanije Vatrex Rescue, firme osnovane pre par godina, kada je rešila da izađe iz kompanije koju je još pre tri decenije osnovao njen otac i u kojoj je bila suvlasnica i vodila posao posle njega. Kako izgleda kada se ukrste posao za koji kažu da je sve samo ne ženski, jer se firma bavi zaštitom od požara, poplava i drugih prirodnih katastrofa, i porodični život sa troje dece i svime što on nosi. O odrastanju uz oca, stručnjaka za protivpožarnu zaštitu, koji je iz garaže na Vidikovcu sa kolegom razvio posao, od proizvodnje malih delova, preko delova za kamione, do kompletnih vatrogasnih kamiona koje su pravili za celi region, u čemu su postali lideri i to u vreme kada preduzetništvo još uvek nije bilo razvijeno, niti popularno O završenom mašinskom fakultetu koji joj je dao sposobnost „inženjerskog razmišljanja“ u rešavanju problema, poslu u JAT-u, gde je, iako još mlada, dobila priliku da radi na visokoj poziciji, i borbi da je dvostruko starije koleginice shvate ozbiljno, da bi kasnije postale prijateljice koje su je podržale i na dodeli „Cveta uspeha za ženu zmaja“ O prelasku u porodičnu firmu i radu sa ocem, koji joj je ostavio najveći kapital, i danas otvorena vrata kod velikog broja poslovnih partnera u zemlji i regionu O želji da u svom izložbenom i prodajnom centru edukuje i podiže svest ljudi, zbog činjenice da je u 90% slučajeva uzrok požara ljudski faktor O stvarima koje je interesuju pored posla, polumaratonima koje trči, i onom najimpresivnijem, sa 60.000 učesnika, u San Francisku, trci preko Golden gejt mosta… Uživajte u još jednoj nesvakidašnjoj priči

Dobro došli u podkast Biseri inovativnog ženskog preduzetništva Udruženja poslovnih žena Srbije, seriju razgovora sa izuzetnim preduzetnicama, našim članicama, koje vodi Tanja Peternek Aleksić. Današnja sagovornica je Anja Ivana Milić, suvlasnica i direktorka kompanije Arhi.pro, porodične firme osnovane pre dve decenije, danas jednog od lidera u oblasti arhitekture i građevinarstva u regionu, sa širokom lepezom usluga, koja radi na velikim regionalnim projektima, pruža konsultantske i projektantske usluge, bavi se operativom i izvođenjem radova, instalacijama i pametnim sistemima, proizvodnjom nameštaja. Arhitekta u svetu biznisa, u preduzetništvo je ušla želeći da radi ono što će je ispunjavati, iako je pre toga imala posao na fakultetu i kao rukovodilac nekih društvenih preduzeća. Ipak, kako kaže, kada je sve to „navežbala“, shvatila je da je zapravo najsrećnija tamo gde može "sama da upravlja svojim idejama i stvara svoj format". O tome kako je važnije raditi ono što voliš, a ne živeti u zabludi pretpostavljajući neki posao, bez obzira koliko elitan, poslu koji te čini srećnim. O prvim uspešnim angažmanima koje je dobila preko „Halo“ oglasa, u vreme kada nije bilo društvenih mreža da bi reklamirala svoj arhitektonski biro O svojoj "privatno-ljubavno-poslovnoj priči", zajedništvu nje i njenog supruga i u braku i u poslu, u koji su sada uključili i sinove O počecima kompanije, integraciji inženjerskih struka - njene arhitektonske i njenog supruga elektroinženjera, što je pre dve decenije bila novina, jer su pružali objedinjene usluge, od projektovanja do izgradnje, uključujući sve ono što podrazumeva sistem „ključ u ruke“ O poverenju koje treba pružiti mladima koji umeju da uhvate sadašnji trenutak i njihovim idejama, ali i generaciji 50+ i ukrštanju znanja, mudrosti i iskustva sa mladošću i odvažnošću O tome kako uvek ima nekih „srećnih vrata“ koja treba iskoristiti. Uživajte u još jednoj izuzetnoj priči koja daje podstrek i ohrabruje u traženju sopstvenog puta.