Advertise on podcast: Između redova

Dvadeset godina nakon što je završio rat u Bosni i Hercegovinu, jedna žena dobila je književnu nagradu nazvanu po diplomati koji je odigrao veliku ulogu u postizanju bosanskohercegovačkog mira te 1995. godine. Nagrada Richard Holbrooke za izuzetna dostignuća 2015. godine pripast će Gloriji Steinem, spisateljici, predavačici, političkoj aktivistici i ikoni feminizma sedamdesetih godina prošlog stoljeća. 2026. godina je, ratovi se vode na sve strane, a od rodne jednakosti, kako procjenjuju Ujedinjene nacije, daleko smo 300 godina. No, jedna žena sanjala je svijet koji će biti barem malo više jednak, malo više pravedan. Ko je bila ta žena čije ime je danas sinonim za feminizam?

U vanrednom izdanju epizode podkasta "Između redova" pregled ratne uloge i presude Ratku Mladiću, koji je preminuo u zatvoru služeći doživotnu kaznu za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Podsjećamo na činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima i svjedočanstva iz tog vremena.

Christian Schmidt odlazi iz Bosne i Hercegovine, čime se otvara pitanje šta to znači za budućnost BiH? U podcastu Između redova analiziramo zašto se mijenja odnos međunarodne zajednice prema BiH i može li država bez OHR-a funkcionisati u trenutku kada su podjele sve dublje, a globalni interesi sve vidljiviji.

Nekoliko fotografija, bez javnih nastupa i pozicija. Do neki dan to je bio život Modžtabe Hamneija. Danas je vrhovni vođa Irana, izabran nakon što je njegov otac ajatolah Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskom napadu 28. februara. Kako je klerik srednjeg ranga, drugi sin ajatolaha Alija Hamneija izabran za njegovog nasljednika?

Rat u Ukrajini traje pune četiri godine. Prema procjenama zapadnih obavještajnih službi poginulo je ili ranjeno više od milion i po vojnika. Državljani BiH bore se na obje strane. U podcastu Između redova govorimo o motivima odlaska dobrovoljaca i sigurnosnim rizicima za BiH.

Odlikovali su ga bogata erudicija, analitičnost, radoznalost u pristupu. Proizvodio je sa lakoćom sadržaje za sve platforme Radija Slobodna Evropa dok ga smrt nije u tome zaustavila na samom kraju 2025. godine. U podkastu Između redova o Draganu Štavljaninu govore njegove kolege i prijatelji – profesori Čedomir Čupić i Edvard P. Džozef i novinari Omer Karabeg, Miloš Teodorović i Ajla Obradović.

Počelo je demonstracijom zbog inflacije i kolapsa nacionalne valute, ali uskoro se pretvorilo u najsmrtonosnije proteste protiv establišmenta u historiji Irana. Razbijene ulice, više od četiri i po hiljade mrtvih u krvavom gušenju antivladinih protesta, uvedeno je vojno i policijsko prisustvo, a internet i drugi oblici komunikacije u Iranu su blokirani. Kako su počeli najnoviji protesti u Iranu? Da li su drugačiji od prethodnih? Šta se dešava sa internetom kojeg nema već dvije sedmice? Slušajte u podcastu Između redova kroz koji stručnjaci i svjedoci objašnjavaju situaciju u Iranu.

Kako je tekao proces radikalizacije zvaničnih politika Srbije i Republike Srpske prema genocidu u Srebrenici tokom protekle tri decenije i šta su bile prelomne tačke zaokreta strateških naratova o ratu u bivšoj Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini?

Prepoznatljiv po svojoj "visprenoj" rečenici, Teofil Pančić analizirao je političku i društvenu svakodnevicu. Bio je kolumnista, književni, pozorišni i muzički kritičar, pisac. Bio je i strastveni čitalac knjiga, a njegov život je bilo pisanje. U tome ga je 4. februara zaustavila smrt nakon duge i teške bolesti. O Teofilu Pančiću u podcastu Između redova govore glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm i filozof Ivan Milenković.

Prema signalima koji dolaze od Evropske komisije, čini se da u Briselu još uvek računaju na Aleksandra Vučića i povezuju budućnost proširenja, odnosno članstvo Srbije u EU, sa njim, kaže izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi, Jan Cingel. On dodaje da u mnogim evropskim prestonicama još uvek postoji stav da Balkan prvo treba stabilizovati, a zatim evropeizovati. "Dakle, još uvek postoji sklonost ka stabilitokratiji", navodi Cingel.

Evropskoj uniji je trenutno stabilnost daleko važnija od nade za stvarnu demokratsku promenu u Srbiji kaže u razgovoru za podcast Radija Slobodna Evropa Frauke Seebass, analitičarka Nemačkog saveta za spoljnu politiku. Dodaje i da Aleksandar Vučić ima mnogo prijatelja u Evropi "i to se ne sme zaboraviti".

Jedini put napred za Srbiju sada je pokretanje političkog procesa koji bi bio mnogo širi od samo vlasti i opozicije, kaže za Radio Slobodna Evropa Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose i šefica ureda u Sofiji. Ona smatra da je to možda jedina opcija, jer ne vidi kako će prethodna rešenja, kao što su prevremeni izbori ili samo rekonstrukcija vlade, biti dovoljna. Ona dodaje da je zbunjena tvrdnjama ruskih zvaničnika o zapadnoj zaveri u cilju podsticanja "obojene revolucije" u Srbiji. "Da li Rusija veruje da je Tramp taj koji je podstakao proteste protiv Vučića? Ili veruje da iza njih stoji EU, koja je do sada manje-više ćutala", ističe Černeva. Ona ne veruje da bilo ko spolja može da pokrene promene u Srbiji.

Humanitarno udruženje Pomozi.ba već više od decenije pomaže ljudima prije svega u BiH, zatim u regiji, a u slučaju prirodnih katastrofa više puta i u drugim državama svijeta.

Mislim da Trumpova jasnoća sa kojoj kritikuje status kvo nailazi na odjek kod ljudi. Mnogi od ovih ljudi najverovatnije ne mare za detalje politike. Oni samo žele da čuju nekoga ko kaže nešto što ih povezuje, kaže u podcastu Cody McClain Brown, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, poreklom iz Oklahome. "Izbor Donalda Trumpa u nekim od ovih pitanja neće ništa pomoći. Na primer, njegovi planovi za inflaciju su da uvede carine će povećati cene uvezene robe. Njegov plan za zaustavljanje rata u Gazi, kako je rekao, jeste pustiti Netanyahua, citiram necitirano, da završi posao. Dakle, veoma je teško razumeti zašto su ga Amerikanci izabrali", ističe Brown. On dodaje da bi mogla da igra i činjenica da kada je Trump bio na vlasti, cene su bile niže. Prema njegovim rečima, većina Amerikanaca je nezadovoljna smerom kojim zemlja ide.

Postoji čitava interpretacija spoljne politike Donalda Trumpa u njegovom prvom mandatu da je bilo manje testiranja američke snage upravo zato što su ljudi mislili da je on dovoljno nepredvidiv da odgovori neproporcionalno, kaže u podcastu Glen Goodman, profesor Državnog Univerziteta u Arizoni. "Mislim da od Tajvana postoji krupnije pitanje, kako će Kinezi razumeti Trumpovo predsedavanje? Da li će ga videti kao nekoga koga mogu da testiraju ili da je toliko nepredvidiv da je bolje zadržati postojeće stanje stvari. Mislim da ako ova teorija o Trampu bude dominirala u Pekingu, možda ćete videti četiri godine hlađenja sukoba", ističe istoričar Goodman. On smatra da će Trump pokušati što više da se odvoji od Evrope.