Advertise on podcast: Dramski program - Radio igra za decu

Jasminka Petrović (1960) je jedna od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu širom Evrope. Po njenom romanu snimnjen je film „Leto kada sam naučila da letim“. Inspiraciju pronalazi u razgovorima sa decom. Zbirka od 12 priča „Kaži teti dobar dan“  govori o ranom detinjstvu i družini vesele i na nestašluk uvek spremne dece.

Dušan Đurđev (1953) piše satiru i prozu i poeziju za mlade. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za književnost, a do nedavno je bio direktor Međunarodnog centra književnosti za decu – Zmajeve dečje igre. Zbirka  minijatura „O babama i žabama“ sačinjena je od paradoksa, lirskih groteski, parabola i nesmislica, a namenjena je mladim, visprenim i radoznalim čitaocima spremnim za svojevrstan literarni safari.

Igor Kolarov (1973–2017)  jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Dobitnik je mnogih nagrada na polju stvaralaštva za decu i po njegovom romanu „Agi i Ema“ snimljen je istoimeni film. Njegovo pisanje za decu odlikuje jedinstvenost, duhovitost, razigranost, toplina, saosećajnost, šarm... „Detinjstvo je poslednja prilika da popravimo svet i prva prilika da ga još bolje upropastimo.“, zapisao je Igor Kolarov.

Dejan Aleksić (1972) je naš književnik posebno afirmisan i nagrađivan u oblasti stvaralaštva za decu. Književna kritika ga smatra naslednikom Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića. Njegove pesme i priče odlikuju igre rečima, suprotstavljanje pojmova, personifikacija predmeta i pojava, humor, vrcavost, maštovitost. U knjizi „Koga se tiče kao žive priče“ odgovara na pitanje šta se dešava sa pričama kada se zatvore korice knjige.

Branko Stevanović (1966) je nagrađivan pisac za decu i odrasle, a pored pisanja i čitanja bavi se priređivačkim i prevodilačkim radom. Sa piscem Igorom Kolarovom priredio je izbor iz savremene srpske poezije za decu „E, baš to!“, a  zbirka je postala lektira za drugi razred osnovne škole. Priče „Stanovnici mašte“ deo je knjige „Eto tako“ gde autor opisuje živote tajanstvenih junaka iz mašte.

Šta biste sledeće preporučili Vašem Knjiškom moljcu za večeru? Natalija Trnavac: Zamolila bih ga da pojede knjigu Nikolete Novak „Poziv", i da mi je, ako nije problem, prepriča pošto već nekoliko meseci ne uspevam da sednem i da je pročitam. Ako želi nešto delikatesno za degustaciju, preporučujem „Pokvarni dom" Danijele Fišerove (samo nek se čuva Bebiroge) kao i knjigu „Riko, Oskar i tajanstvene senke" Andreasa Štajnhefela (senke mogu kao salatica, dabome). I sama sam ih degustirala pre izvesnog vremena, vrlo su mi prijale.

Kako birate teme o kojima ćete pisati i način pripovedanja?   Natalija Trnavac: Prilikom pisanja za decu važno je imati u vidu da deca mnogo toga razumeju i još više osećaju. Deca ne žele dodvoravanje, ona žele da budete iskreni prema njima i da im se obraćate sa poštovanjem. Duško Radović je napisao „Poštovana deco", to je jedan divan način da se obratimo deci. Volim teme koje bude maštu, podstiču na razmišljanje ali i na smeh. Mladi pisci treba da pišu za radio zato što je to još jedan od načina na koji se može dopreti do dece. U današnje vreme deca su zatrpana raznoraznim sadržajima, što više onoga što kod njih može probuditi radoznalost, maštu, želju za znanjem, istraživanjem i putovanjem – to bolje.

Prva binauralna radio drama za decu u produkciji Radio Novog Sada. NAPOMENA: slušati preko slušalica!

"Pre samo pedeset godina, prvi ljudi su sleteli na Mesec. Ali o njima su već ispričane mnoge priče. Zato je ova posvećena Apolu 11, svemirskom brodu, bez kog pohod na Mesec ne bi bio moguć, i svim drugim letilicama i satelitima koji krstare svemirom. One su hrabre, vole avanturu, otkrivaju nepoznato i uče nas da prihvatimo izazove" (Vanja Nikolić). Uloge tumačili: klasa treće godine Nikite Milivojevića Rediteljka: Milica Stojanov Ton majstor: Milorad Ićitović Kompozitor: Milan Kerezović

Šta je život, nego malo sreće. ono malo kada ljubav dođe, kada ptice cvrkuću, kada pogled govori, kada duša leti... pa odleti, a ti čekaš da se vrati. da popuni mesto, da završi priču. Zato pazi, da ne budeš grub, da te sreća prati. Srećnu Novu 2019. godinu želi Vam vaš Dramski program. Ulogu tumačio: Dragomir Pešić Ton majstor: Zlatoje Čolović

"Bajkva za dečakva o patkvakvama" je neverovatna ali istinita priča o mladom i hrabrom divljem patku koji je u svom uzbudljivom pačijem životu uspeo da izbegne sve strašne opasnosti, postane neustrašivi pilot i da uz pomoć nebeske sile pronađe najveće blago i sreću. Ovo je prva igrana forma iz produkcije radija novi sad, u  potpunosti snimljena u eksterijeru to jest, na terenu. Premijerom ove drame za decu, proslavili smo četrdeseti rođendan dramskog programa za decu na radiju.

Aca Gvozdeni je dečak bez duše. On muči svoju sestru, ne sluša oca, ne brine se za školu. Jedina strast mu je sakupljanje leptira, ali to ne radi zbog nauke. Jedne večeri njegovom siledžijstvu doći će kraj. Desantne jedinice leptira Plavaca odvode ga na sud. Leptiri ga osuđuju na kaznu probadanja ogromnom čiodom. Aca moli za drugu šansu jer je shvatio kakav dečak treba da postane. Budi se iz strašnog sna zahvalan što je pomilovan.